IT hajp vraća komunizam na mala vrata

Gugl je otpustio čoveka zato što je, u internom memou, rekao da nezastupljenost žena u ITu nije toliko mali zbog nepravde koliko zbog biologije. I da ne možemo prisilno terati kompanije da zapošljavaju 50% osoba ženskog pola u ITu. Kako autor navodi, na taj korak se odlučio najviše zbog borbe Gugla sa istragom o platnoj diskriminaciji koju protiv nje vodi Američko ministarstvo rada, koje je pronašlo da Gugl rutinski plaća žene manje u odnosu na muškarce na sličnim ili istim poslovima.

I verovatno je (donekle) u pravu. Neću ulaziti u nikakvu biologiju, hemiju niti fiziku. Nisam ni biologičar, ni fizičar ni hemičar. A nisam ni diskriminator. Niti podržavam bilo kakav seksizam. Ali vidim da zaista ima manje žena u ITu u odnosu na muškarce. Vidim i to da ih niko ne sprečava u tome da se bave tim poslom. Nikada, lično, ne bih odbio osobu samo zato što je žena. Ili obratno. Kvalifikacije i znanje su te koje isključivo igraju ulogu u oceni i proceni. Takođe, ni oko sebe ne vidim mnogo programera ženskog pola. Znam par njih samo. Programera muškog pola znam mnogo. Niko od mojih prijatelja koji imaju biznise nisu seksisti niti diskriminatori. Ali uglavnom zapošljavaju muškarce. Jer ih je više. A razlog tome je? Zašto ima toliko više muškaraca u domaćem (i svetskom) ITu kada je to jedan od najplaćenijih poslova? U Srbiji je IT najperspektivnija delatnost, trenutno. Sa malo ili bez ikakvog znanja, posle fakulteta, momentalno se zapošljavate na platu od 600 eur. Zašto onda nema više žena?

No sve to „nije bitno“. Mene interesuje nešto drugo: kako se niko ne zalaže za jednako zapošljavanje u rudarstvu? Ili na komunalnim poslovima tipa odnošenje smeća? Zašto tu nema više žena? Sa druge strane, kako se niko ne zalaže za veće i jednakije zapošljavanje muškaraca na nekim drugim poslovima poput higijeničara (popularno čistačica)? Ili bebisiterki? Ili vaspitača u vrtiću? Gde su tu NVO i drugi borci za zaštitu ravnopravnosti?

Zbog čega je toliki hajp oko ITa i zašto se sve vrti oko njega? Kao neko ko jeste (delimično) u tim vodama, moram da se zapitam oko tog pitanja. Preveliki je hajp. I nerazuman. I ne samo to, da li ste znali da u svetu, a bogami i u Srbiji (znam lično primer) dve osobe istog pola na identičnom radnom mestu nemaju identičnu platu. Jer su drugačije zahtevale prilikom razogovara za posao. Jedna osoba je odgovorila da bi bila jako zadovoljna platom od 350 eur, a druga da ne bi radila ispod 600 eur, na pitanje o željenoj i očekivanoj plati. Obe osobe su primljene, sede maltene jedna do druge, i imaju različite plate, tačno u visini „duplo“! Kako se niko ne bori protiv toga?

A i zašto bi se borio protiv toga? Kada se to komunizam vratio na mala vrata? Kada smo, kao čovečanstvo počeli da razmišljamo o platnim razredima? Kada smo odustali od ličnog dokazivanja i zarađivanja shodno trudu, znanju, pa i sreći? Nije li logično, u 21. veku i eri tržišne ekonomije i kapitalizma, da se svako izbori, najbolje za sebe? Da li ćemo uskoro slati inspekcije u firme i gledati ko radi na kojim poslovima, koliko je plaćen i izdavati kazne firmama ukoliko postoje razlike? Da li će osoba koja radi više od druge osobe biti plaćena isto kao i osoba koja ne radi ništa? Da li će se time ubiti sva produktivnost i potreba za ličnim dokazivanjem? Da li se time nagrađuju lenjivci i neradnici?

Zašto je potrebno da država kažnjava firme koje zapošljavaju više muškaraca nego žena? Ili obratno, više žena nego muškaraca?

I za kraj, dva najvažnije pitanja:

1) Da li će se komunističkim platnim razredima smanjiti polna diskriminacija i povećati (ili održati) profitabilnost privatnih kompanija?
2) Da li će prisilnim uvođenjem jednakosti na svakom tipu radnog mesta smanjiti polna diskriminacija i povećati (ili održati) profitabilnost privatnih kompanija?

Tema za razmišljanje

You may also like...

2 Responses

  1. Ivana kaže:

    Bezveze je ako se taj lik petljao u pseudonaučna objašnjenja (socijaldarvinizam itd) ali logično je da ako se manje žena obrazuje za neki profil, manje će ih i biti u tom poslu. Potrebno je da postane normalna opcija da žena radi neki posao koji nije tipično ženski a to se do sada rešavalo kvotama (konkretno imam na umu parlament). Kad uvedeš kvote, nove generacije odrastu u svetu gde vide žene kao poslanice, ministarke, predsednice, i veći broj mladih žena se odluči da se bavi politikom nego u prethodnoj generaciji.

    Još jedna tipična prepreka je ta što žene češće biraju da rade ono u čemu su bolje kad se porede same sa sobom, a ne sa ostalima. Tipa, ako je devojčica među top 5% matematičara u razredu, ali njoj lično slabije ide matematika nego jezici, mala je šansa da će upisati prirodni ili tehnički fakultet. Što je naravno greška, koju je Marjam Mirzakani npr izbegla (htela najpre da bude književnica).

  2. Dobro primećena crta komunističkog načina razmišljanja u svemu tome. Kako primećujem, mnogi idu na to da su „isto“ i „ravnopravno“ sinonimi – a nisu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *