Globalno poslovanje iz Srbije nemoguća misija? Iz problema u problem

Borimo se. Godinama. Svi mi. Internet zajednica. I „mi“ otkad smo pokrenuli startap GreenDesign.rs za spajanje dizajnera i klijenata u regionu. I nismo prestali. Borimo se za globalno poslovanje. Iz Srbije. Borimo se sa državom. Sa bankama. Sa Narodnom bankom srbije. Sa propisima. Zakonima. Sve problem do problema. Čim se reši jedan otvara se novi. Kukali smo sto nema PayPala. Kad je došao, kukamo što ne može plaćanje i u okviru Srbije. Kukali smo za pečat. Pa smo prvi u Srbiji koji nemaju pečat (jedna mala pobeda). Zvanično. Kukali smo što nam banke zadržavaju devizna sredstva zbog suludog zakona o deviznom poslovanju i zakonu o sprečavanju pranja novca. Jer isplata dizajnera u inostranstvo je zapravo pranje para i finansiranje terorizma. U Srbiji su svi teroristi. Po difoltu. Kukali smo i kukaćemo što knjigovođe još ne razumeju da faktura nije jedini knjigovodstveni dokument, a naročito da ne treba da sadrži više potpis i pečat. I uvek ćemo kukati za nešto. A najviše za normalnim poslovnim uslovima za poslovanje.

10327238_10152391322933890_47774843_n

A sad najnovije: Kukamo jer većina banaka nema opciju prijema uplata na korporativni PayPal koji je vezan za firminu karticu. Jer se to, po nekom i nečijem tumačenju, kosi sa Narodnom Bankom Srbije i Zakonu o deviznom poslovanju. Navodno svaka banka mora da pravda devizni priliv. Jer tako je još od srednjeg veka. Primiš uplatu na devizni račun, pošalješ banci onaj glup papir zvani „Obaveštenje o prilivu“, gde popuniš neke podatke. I takav zakon ne poznaje uplatu na karticu. Jer kartice su ipak tehnologija iz neke daleke budućnosti. I ako vi želite da primite neka sredstva preko PayPala, koja ste naplatili naravno od ino klijenta (što je dozvoljeno svim zakonima, čak i mišljenjem Narodne Banke Srbije), to banka mora da pravda. A problem je što kada vam sredstva legnu na karticu vezanu za korporativni PayPal u transakciji piše PAYPAL a ne piše Uplatioc, šifra transakcije, i ostali statistički nebulozni podaci koje zahteva Narodna Banka Srbije. I onda neke banke ne žele da razmišljaju previše (a tako i shvate da je i sama Narodna Banka Srbije rekla da je legalno poslovati preko PayPala sa ino klijentima) i neće da se upuštaju u nove izazove, te neće ni omogućavati ovakve usluge 21. veka korisnicima u Srbiji.

paypal-posrednik

Zašto jednostavno kad može komplikovano?

Hvala bogu, još uvek ima banaka koje žele da se bore za moderno poslovanje pa tako jedna od njih, Unicredit banka, nudi korporativnim klijentima mogućnost da primaju novac na Visa korporativnu karticu koja je vezana za PayPal korporativni račun. Čak su otišli dalje, pa su omogućili vezivanje te kartice za dinarski i devizni račun pa vam sve uplate sa PayPala dolaze u originalnoj EUR valuti, ukoliko biznis zasnivate samo u EUR valuti prema ino klijentima. I tu se javlja novi problem. Svaki biznis koji želi ići globalno mora biti u stanju da prihvata više valuta kroz plaćanje karticama preko interneta. I dolar. I funtu. I rublju. A banke u Srbiji ne poznaju multivalutnost (multi currencies). I ne nude te usluge. Nijedna banka kao ni zasebni payment gateway Asseco-EMS ne nudi tu opciju kroz svoje sisteme za naplatu preko interneta. Čak šta, samo par banaka od njih 35 nudi mogućnost prihvatanja kartica preko interneta. Banke još nisu zainteresovane za ulazak u ovu sferu poslovanje. Nego da se vratim na temu. Dakle, Isključivo plaćanje u dinarima. Vi onda morate ino klijentu da automatski ponudite iznos u dinarima koji treba da plati. Pa da na sajtu stavljate neke zagrade, fusn note, preračunavate koliko to iznosi u njihovoj valuti. Čime delujete neozbiljno klijentima iz modernog sveta. Recimo, mi iz GreenDesigna želimo da ponudimo klijentima iz celog sveta da plaćaju u svojoj valuti za online dizajn konkurse. Ili da barem imamo 4-5 glavnih valuta. I želimo da dobijemo baš tu valutu na naše devizne račune. Ne želimo da gubimo na kursnim razlikama, i da po tri, četiri puta preračunavamo i prekursiramo više valuta. Želimo da poslujemo po standardima modernog sveta i poslovanja. Ali to za sada nije moguće u Srbiji. Ljudi iz Unicredit banke su mi rekli da se radi na opciji multi currencies ali kada će to biti ne zna se. Željno iščekujemo ovu mogućnost.

I tako, problem za problemom. I onda čoveku, svakom, dođe da preseli biznis iz Srbije u neku normalnu zemlju. Jer poslovanje na globalnom tržistu nikad nije bilo lako iz slabih nerazvijenih zemalja poput Srbije. Već sad većina uspešnih „srpskih“ kompanija uopšte nije srpsko već Englesko, Irsko, Bugarsko. Sve su to firme koje imaju centrale u zapadnim normalnim i modernim zemljama sa normalnim zakonima, a vode samo drže zaposlene (jeftinu radnu snagu). No, ne gubimo nadu, verujemo u bolje sutra i nastavljamo da se borimo.

You may also like...

2 Responses

  1. Pape kaže:

    Ok, kapiram da bi bilo lakse i jednostvanije odavde raditi i treba se boriti, ali zasto ne koristite neki strani payment procesor? Mislim, ako se neko vec fokusira na strane klijente i zeli da im prikazuje i naplacuje u raznim valutama, i hocer da izgleda to profesionalno, ne vidim prepreku.

  2. Pape kaže:

    Ok, kapiram da bi bilo lakse i jednostvanije odavde raditi i treba se boriti, ali zasto ne koristite neki strani payment procesor? Mislim, ako se neko vec fokusira na strane klijente i zeli da im prikazuje i naplacuje u raznim valutama, i hoce da izgleda to profesionalno, ne vidim prepreku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *