[Komedija] Opet taj pečat i Narodna Banka Srbije: kardinalne greške u koracima

Stigao novi zakon o platnim uslugama. Taman smo se ponadali da ćemo se modernizovati. Kao zemlja. Kao privreda. Da će se bankama skinuti omča oko vrata jer su prethodni propisi podrazumevali upotrebu pečata prilikom poslovanja kompanija i banaka. Ali ne. Ne može. „A gde je pečat?“. Ne da NBS da se razvijamo. Da skinemo birokratiju. Umanjimo troškove. Iako je novi zakon zaista odlična stvar, desilo se ono čega smo se najviše plašili a to je obesmišljavanje zakona podzakonskim aktima i odlukama.

Hajdemo da elaboriramo celu teoriju i gde je sve NBS pogrešila, a sve detaljno između ostalog možete pročitati i na Ptikijevom blogu koji se bavi pravom i modernizacijom Srbije. Dakle:

1. Zakon o privrednim društvima u članu 25. kaže:

Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.

2. Srbija (na inicijativu NBS) donosi novi Zakon o platnim uslugama i pravi PRVU kardinalnu grešku: ne propisuje detaljno način otvaranja računa već ostavlja Narodnoj Banci Srbije dalje uređenje toga kroz član 68. zakona o platnim uslugama koji kaže:

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa, kao i njihovu jedinstvenu strukturu, a može propisati i bliže uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja drugih platnih računa, kao i njihovu jedinstvenu strukturu.

3. Na osnovu Zakona o platnim uslugama NBS donosi Odluku o otvaranju računa kod banaka i pravi DRUGU kardinalnu grešku kroz član 14. koji kaže:

Pored zahteva za otvaranje tekućeg računa, odnosno zajedničkog tekućeg računa, pravna lica i preduzetnici podnose dokumentaciju propisanu tačkom 5. stav 2. ove odluke

Tu NBS pravi i TREĆU kardinalnu grešku jer tačka 5. stav 2. ove odluke kaže:

Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganja sredstvima s računa (na obrascu Karton deponovanih potpisa, koji je odštampan uz ovu odluku kao Prilog 2 i njen je sastavni deo), koji je potpisao zakonski zastupnik podnosioca zahteva, odnosno lice koje je aktom iz odredbe pod 2) ovog stava ovlašćeno za zastupanje, i koji je overen pečatom, kojim će se overavati obrasci platnih naloga, saglasnosti za direktna zaduženja u pisanoj formi i menice;

4. Dakle, ipak mora pečat. Ili možda ipak ne?! WTF? Šta se upravo dogodilo? NBS je upravo donela mišljenje na zahtev poslanice Gordane Čomić gde je objasnila da Pečat ipak ne mora?! Imamo i ČETVRTU kardinalnu grešku jer je ovo mišljenje u potpunoj suprotnosti sa zakonom koji je već opisan kao i sa Odlukom NBS. U tom mišljenju između ostalog se kaže:

Na osnovu ovlašćenja iz tog zakona, Narodna Banka Srbije je donela Odluku o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa (službeni glasnik 55/2015) kojom je u tački 13. utvrđeno da banka otvara tekuće račune pravnim licima i preduzetnicima na osnovu zahteva. Za navedeni zahtev nije propisana obavezna forma ili sadržina pa samim tim ni obavezna upotreba pečata

Dakle, sada se NBS poziva na član 13. svoje odluke. A taj član kaže sledeće:

Račune iz tačke 12. ove odluke banka otvara na osnovu zahteva za otvaranje tih računa i zaključenog okvirnog ugovora o platnim uslugama kojim se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tih računa. Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može otvarati račune iz tog stava i bez podnošenja zahteva za otvaranje tih računa, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom.

A šta ćemo onda sa članom 14. koji smo već opisali? On odjednom ne postoji? U Srbiji je najveći problem što svako tumači pravo kako njemu padne na pamet, i što je najgore zakone svako može da piše. Kroz ovu detaljnu analizu videli smo da kršenje zakona na mnogo nivoa, i tumačenje zakona na mnogo nivoa. Neki će reći da је sve po zakonu jer je Odluka NBS zapravo deo zakona o platnim uslugama. Neko drugi (poput mene i Ptikija) će reći da nije jer ODLUKA NIJE ZAKON a zakonom o privrednim društvima je jasno propisano da samo drugi zakon (ne podzakonski akt, ne mišljenje, ne odluka, ne….) može propisati upotrebu pečata. Dakle, odluka NBS je potpuno pravno ništavna.

Šta će se dalje dešavati u ovoj komediji od zemlje ostaje da se vidi.

eve-ga-pecat

You may also like...

5 Responses

  1. Pobunjenik kaže:

    Banke se više plaše NBS nego zakona, tj manje su im kazne ako prekrše zakon, nego ako ne slušaju NBS, tako da će uvek pitati NBS šta da rade i raditi tako.

    • zverko kaže:

      Stoji. Jako se plaše. Ali NBS je dala mišljenje da ne mora pečat tako da su banke pokrivene. Tragikomično je to što NBS više ne zna šta piše ni kako piše jer njihovo mišljenje je u suprotnosti sa njihovom Odlukom o otvaranju računa. Komedija

  2. nenad kaže:

    nemoze u zemlji srbiji bez birokratije, i pecata, i paragrafa i pazagrafa. Pratim diskusije profesora Zeca, koji kaze da se zakoni namerno prave tako da „neko“ (pa i NBS)mora da se pita i ima diskreciono pravo ya najbanalije i najednostavnije radnje.
    Josh dugo cemo mi traziti dobro poslovanje

  3. Zoran kaže:

    Pečat nije najbitnija stvar na svetu, ali je njegovom zloupotrebom zaprećena kazna od 6 meseci do 1. godine, pa su oni koji bi ga eventualno zloupotrebili ipak dva puta razmislili. Pečati su ukunuti u sklopu kampanje RASTERETIMO PRIVREDU kojom su
    ukinuli pečate od 1000-1500 din. i koji su se vadili za desetak minuta a uvedeno je
    na stotine obaveza koje i traju i koštaju mnogo više, ali gospodo ovo je još jedan primer kako od drveta ne vidimo šumu, zato smrt pečatima – živele elektronske,
    mobilne i druge obaveze.

    • Darko Vidić kaže:

      Samo je u Srbiji moguće kažnjavati za nešto što ne postoji zakonom. Ne postoji zakon o pečatu pa ne vidim na osnovu čega postoje propisane kazne od 6 meseci do jedne godine. Uopšte nije poenta u pečatu nego principu, poštovanju zakonu i 21. veka. Žao mi je što to ne vidite. Treba se boriti za mnoge stvari, da ne kažem sve, a ne selektivno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *