Može li iko stati na put Narodnoj banci Srbije?

Narodna banka Srbije je jedan od glavnih kočničara modernizacije privrede i same zemlje jer ne menja zastarele zakone, ograničava poslovanje sa inostranstvom i maltretira mala i srednja preduzeća silnom i nepotrebnom birokratijom.

Godinama smo čekali da dođe PayPal u Srbiju. Narodna banka Srbije morala je da donese odluku da dozvoli dolazak PayPal, bez promene ikakvih zakona. Na kraju je PayPal došao ali samo kao posrednik u plaćanju prema inostranstvu. Tako, sada možete jedino plaćati u inostranstvo putem PayPal-a (što nije nikakva beneficija, jer je i do sada moglo da se plaća karticama), a primanja uplata još uvek ne postoji. Zašto? Zato što Narodna banka Srbije ne priznaje nijednu valutu osim dinara. Tako ispada.

photoI onda se svi krstimo i levom i desnom rukom, i pitamo se šta smo bogu zgrešili da imamo ovakvu centralnu banku. I ovo je samo kap u moru genijalnosti odluka i propisa koje donosi ili je donela Narodna banka Srbije. Da vas podsetim:

  1. Pečat – firma po zakonu nije dužna da ima pečat. ALI, shodno zakonu o platnom prometu, otvaranje računa firme kod banki propisuje ni manje ni više nego Narodna banka Srbije. A šta su oni propisali? Pa da je za otvaranje tekućeg ili deviznog računa potreban pečat! I tako je podzakonski akt jednog zakona jači od drugog zakona.
  2. Isplata u inostranstvo bez potpisa i pečata – GreenDesign.rs (kao i svaka druga firma koja želi nekoga da isplati u inostranstvo) ne može to uraditi jer banke ne smatraju da su uslovi korišćenja na sajtu ugovor te odbijaju da izvrše platni nalog. Traže pečatirane i potpisane ugovore sa svakom stranom što ovakve moderne kompanije ne rade. Zamislite da jedan eBay ili Amazaon dnevno potpisuje i pečatira „milion i jedan“  ugovor sa korisnicima iz čitavog sveta. Kada pitam ljude iz banki i NBS da li imaju pečatiran i potpisan ugovor sa PayPalom, Amazonom, Fejsom, Tviterom oni kažu da nemaju. Ja ih pitam zašto? Oni kažu, pa šta će nam, kliknuli smo na „accept terms“. A onda ih bledo gledam jer su Uslovi Korišćenja na nekom sajtu ugovorni odnos, iliti na engleskom Terms! Na kraju, NBS je donela mišljenje kojom se dozvoljava bankama da mogu vršiti funkciju inspektora i kontrola i preispitivati poslovanje svake firme, kao i zvaničnu zabranu ino naloga bez pečatiranog ugovora i potpisa. Pogledajte ovo mišljenje ovde – NBS – osnov plaćanja u e-obliku. A ja se pitam, čemu onda služi inspekcija?
  3. Obaveštenje o prilivu – NBS je propisala da banke moraju tražiti svojim klijentima obaveštenje o prilivu za svaku uplatu. Šta mislite, koliko bi eBay morao obaveštenja o prilivu da dostavi svojoj banci, da žive u Srbiji? Sigurno jedno 5 milijardi papira dnevno.
  4. Hapšenje ljudi sa Google reklamama – Već neko vreme postoji hajka na sve ljude koji imaju sajtove i na kojima drže Google reklame. Gospoda zaboravljaju da i fizička lica mogu imati sajtove ali i naplaćivati novac od reklama, u ovom slučaju Google-a, i da potom plate porez na prihod iz inostranstva. Ali, NBS i državi je lakše da teret prebaci na firme, i da zabrani svakom fizičkom licu da posluje jer na taj način ne mogu da ih kontrolišu. Sjajno zar ne? Više o ovome pročitajte OVDE

Kao što sam rekao, ovo su samo kapi u moru budalaština sa kojim mi građani banana države Srbistan moramo da živimo svakog dana i da gledamo kako druge zemlje žive i rade normalno, dok smo mi kao najgori kriminalci i šverceri.

Šta na sve ovo kaže moj specijalni gost na blogu – Slobodan Marković, Savetnik za ICT u SIEPA:

Zahvaljujući eksplozivnom razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija (računara, mobilnih uređaja, interneta itd.), tokom proteklih par decenija u naš svakodnevni život ušao je veliki broj novih modela za trgovinu i plaćanje, a poslovanje je znatno ubrzano i globalizovano.

Internet danas predstavlja najlakši način za pristup ogromnom globalnom tržištu, gde su mogućnosti za plasiranje robe i usluga domaćih preduzetnika i firmi daleko bolje nego na domaćem tržištu.

Međutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

Zbog toga štetu trpi svaki preduzetnik ili firma koјa bi htela da neki svoј proizvod ponudi na globalnom tržištu, a sa njima i celokupno društvo u kome vladaju nezaposlenost, rad na crno i opšte beznađe.

Kraјnje je vreme da se prekine praksa strogih restrikciјa za otvaranje računa u inostranstvu, kao i praksa traženja prethodnog odobrenja za tako nešto od Narodne banke Srbiјe.

Krajnje je vreme da se sa banaka skine obaveza provere osnova za plaćanje pre izvršenja svake pojedinačne transakcije sa inostranstvom, što je do sada dovodilo do proizvoljnog postupanja banaka, usporavanja, pa čak i blokiranja sasvim legalnih poslovnih transakcija, bez obrazloženja i mogućnosti za žalbu.

Krajnje je vreme da finansijske institucije i kontrolni organi krenu da razmenjuju i ukrštaju podatke, a ne da ogromnu većinu privrede, koja legalno posluje, sprovode kroz birokratske procedure prethodnih provera, vođenja i svakodnevnog dostavljanja besmislenih evidencija o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Krajnje je vreme da, pored banaka, određene finansijske usluge mogu da pružaju mobilni operatori, vlasnici prodavnica mobilnih aplikacija, posrednici u bezbednom obavljanju transakcija na internetu (kao što je na primer PayPal), kompanije koje izdaju različite vrste vaučera i kartica sa uskladištenom novčanom vrednošću itd.

PROMENE NA VIDIKU: Prema najavama Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija i privrede, novi zakonski okvir, koji bi pomenute promene mogao da omogući, trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine, u formi novog Zakona o platnim uslugama, te izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju.

Novi Zakon o platnim uslugama trebalo bi da zameni važeći Zakon o platnom prometu i uvede u domaći zakonski okvir pravila po kojima funkcionišu finansijske institucije u Evropskoj uniji i drugim razvijenim tržištima (pravila iz direktiva EU o platnim uslugama i elektronskom novcu). Pored uvođenja novih vrsta finansijskih institucija i odredbi o pružanju usluga elektronskog novca, novim zakonom trebalo bi da se obezbedi nadzor centralne banke nad pružaocima usluga kao i visok stepen zaštite krajnjih korisnika.

Zakon o deviznom poslovanju takođe bi trebalo da pretrpi značajne izmene, među kojima se izdvajaju ukidanje Deviznog inspektorata, manje birokratije u poslovanju sa inostranstvom, lakše i brže otvaranje računa kod inostranih finansijskih institucija, afirmisanje slobodnog protoka novca, bez prethodnih provera itd.

PROTIVNICI NE SEDE SKRŠTENIH RUKU: Bitno je znati i da se u domaćim bankarskim krugovima i delu birokratije po nadležnim državnim institucijama ne gleda blagonaklono na najavljene izmene.

Na nedavno održanoj prezentaciji Nacrta zakona o platnim uslugama, predstavnici više banaka izneli su bojazan da se novim zakonskim rešenjima navodno uvode mnogobrojne izmene u način poslovanja banaka, što će zahtevati dosta vremena i velike troškove za prilagođavanje, pa su predložili da se usvajanje ovog zakona odloži za „neka bolja vremena“.

Međutim, novim zakonskim rešenjima suštinski se ne menja način na koji su banke do sada funkcionisale, a uvođenje novih usluga koje zakon uređuje (npr. usluga elektronskog novca) ne predstavlja obavezu za postojeće igrače na tržištu finansijskih usluga, pa ostaje utisak da se iza bojazni banaka zapravo krije strah od konkurencije.

Što se tiče dela državne birokratije, ona nije toliko glasna i svoj uticaj vrši na mestima koja su daleko od očiju javnosti, pružajući „herojski otpor“ svakoj promeni koja može dovesti u pitanje njenu centralnu ulogu u sistemu gde je opsesivna kontrola postavljena na način koji zapravo sprečava normalno poslovanje.

Ovo, naravno, nisu stvari koje bi trebalo da budu odlučujući faktor za donosioce odluka u Vladi i Narodnoj banci Srbije, ali ne treba ni potcenjivati uticaj koji finansijski sektor može da izvrši na donosioce odluka, posebno u sadejstvu sa delom birokratije koji u najavljenim promenama vidi pretnju sopstvenom postojanju.

VREME JE ZA PROMENE, NE ZA DALJA ODLAGANJA: Promene u načinu poslovanja, koje sam pomenuo na početku teksta, domaće zakonodavstvo propustilo je da isprati, čime je u znatnoj meri smanjena konkurentnost domaćih firmi i inovativnih preduzetnika, koji žele da posluju na globalnom tržištu (naročito onih koji svoje proizvode nude celom svetu putem interneta).

Za razliku od nas, zemlje u našem neposrednom okruženju usvojile su sve promene o kojima sam govorio u ovom tekstu pre pet i više godina. Te promene nisu dovele do ugrožavanja njihovih monetarnih sistema i deviznih politika, već su omogućile uslove za normalno poslovanje, povećanje zaposlenosti, uvođenje poslovanja u legalne tokove i brži privredni razvoj.

Zato je važno da se tokom narednih nekoliko meseci kod nas ponovo čuje glas onih koji su nezadovoljni sadašnjim stanjem stvari, kako bi se stvorio što širi front javne podrške usvajanju novih propisa do kraja godine, omogućilo njihovo brzo stupanje na snagu i tako obezbedilo uključivanje domaće privrede u globalne tokove.

*Tekst prvi put prenet u Vremenu, i nije se mnogo toga promenilo, ai  bolje od ovoga ne može da se napiše, pa nije bilo potrebe da dragi mi Sloba ponovo kuca isto.

O sličnim stvarima je takođe pisao i Peđa Pušelja kroz svoj blogpost Zašto sam prodao firmu i pobegao iz Srbije . Obavezno pročitajte sa čime se sve susreću srpski izvoznici.

Kada će na biti bolje? Ne znam. Da li ćemo dočekati taj 21. vek? Hoćemo. Ali verovatno će tada normalan svet već biti u 26. veku. Jer smo mi trenutno u 16. veku. Zbogom Srbijo!

p.s. A gde su predstavnici IT modernih firmi koje svakoga dana tiho kukaju na uslove poslovanja? Zašto ćute? Zašto ne dižu glas? Dokle god ćutite, država će se ovako ponašati

You may also like...

16 Responses

  1. magnetoid kaže:

    Zasto cute predstavnici „modernih firmi“… pa zato sto im je lepshe da vam prodaju racunare i it opremu po mnogo vecim cenama nego sto mozete da kupite bilo gde van drzave 🙂

    • Vukasin kaže:

      Malo si pobrkao, predstavnici modernih firmi su ti koji kukaju

    • Ivan Ćosić kaže:

      Moderne firme odavno nisu prodavci hardvera, već firme koje se odavde bave razvojem

      • magnetoid kaže:

        Pa nisu, zato su i stavljene pod navodnicima. Ali se i gomila firmi koje se „odavde“ bave razvojem, ne bave odavde.. jer su registrovane ofshore..

        • Ivan Ćosić kaže:

          Još uvek nije „gomila“, tek poneke, ali će ovakvi uslovi neminovno rezultovati popularizaciji ofshore koncepta poslovanja

    • 1zverko kaže:

      Ovaj tekst se uopšte ne odnosi na takve firme na koje ti misliš, već na normalne, poštene, mlade, moderne firme koje pokušavaju da urade nešto u ovoj raspaloj zemlji. U njih uključujem i brojne startupe. Recimo Nordeus je morao da napravi predstavništvo van Srbije da bi mogao lepo da radi. O tome se radi

      • Vladan kaže:

        Stara komunisticka potreba za kontrolom, dilentantizam ljudi na vlasti, nepismena birokratija kojoj racunari sluze iskljucivo za igranje pasijansa su prepreka modernim zakonima u e-poslovanju.

  2. Милан Трбојевић kaže:

    Радовали смо се разним промена и добили мућак, исто смо се тако радовали доласку Пајпала и добили „ништа“. Можемо извршити притисак на Народну банку да промени своје ставове. Договоримо се свако по једно писанце нас барем 1000 сви у исто време пошаљемо на адресу НБС па да видимо реакцију. Ако тако не иде онда ћемо смислити нешто боље!

  3. Markore kaže:

    Dokle god je mentalitet ovakvih članaka ograničen na delogatorne rasne oznake tipa: „građani banana države Srbistan“ , autori članka drugo nisu nu zaslužili bolje.

    Pitanja u sebi sadrže odgovor a to je asocijacija i funkcionalna udruženja registrovanih pravnih lica koji kroje klimu poslovanja za svoje članice

    i rade zajedno na razvoju softverskih rešenja koja služe za efikasnu komunikaciju s bankama.

    Izgleda da su takođe navedena već postojeća rešenja (osnivanje predstavništva u inostranstvu i BITCOIN) koja funkcionišu.

    Svakako da postoji potreba za promenu propisa koji uključuju interese privrednika i samim tim države Srbije (..i Banaka..) ali ne može se ne primetiti da su u pitanju i strane banke u Srbiji koje prave probleme u poslovanju sa inostranstvom, kojima možda nije uopšte u interesu da se u Srbiji razvija privredna aktivnost?

    Sve u svemu niko drugi ništa neće uraditi bez vas samih i burgijanja po sistemu a to se može samo u klasterima kompanija i zajedničkim naporom na razvoju rešenja.
    Govori tiho i vodi udruženje kompanija sa sobom…

    • Ilija kaže:

      Naravno da ne. U ovoj zemlji svako udruzenje bilo kakve vrste je u startu osudjeno na propast, samom cinjenicom da smo mi odvratan narod, i da ce se nadji 50% clanova tog udruzenja koji ce pokusati da uradu/iskoriste to za sve drugo osim za ono zbog cega su se u startu okupili. Dalje, kakve koristi od bilo kakvog udruzenja ako ono nema „leverage“ ili nacin kojim bi nateralo vlast/banke/NBS da bilo sta promeni? Automatski bi morali da ukljuce nekog(vise) korumpiranog politicara koji ce da „sredi“ sve. Ili je resenje osnivanje jos neke politicke partije, ulaska u skupstinu pa rad odatle? Opet, nesto sto je ovoj jadnoj zemlji sve sem potrebno.
      Nece se promeniti nista dok god se guverner NBS postavlja po politickim zaslugama, kao sto nijedno javno preduzece nece uspeti dok god su direktori clanovi partija. Ja cu i dalje da saljem izvestaj svakog meseca, ta jedna banka koja nudi online placanje u zemlji ce i dalje da trazi 50+k jednokratnog placanja za otvaranje naloga, + % od svake transakcije, odredjeni promet kroz njihov racun itd. I da, zivimo u Srbistanu, zeleo ti to ili ne

      • Markore kaže:

        Ne bih da se ponavljam ali… „Dokle god je mentalitet ovakvih članaka ograničen… autori članka drugo nisu nu zaslužili bolje. “
        A tu uključujem sveznalice koje znaju sve unapred i pljuju po svojoj zemlji i kolegama.
        Nisam hteo da kažem ali evo sad:
        Uz ovakve delogatorne i rasističke komentare prema Srbiji i njenim građanima, dobro da imate slobodne ruke i što vam se dozvoljava da uopšte poslujete i ne dođu da vas zatvore i isšutiraju.
        Šta ćeš.. Srbija, ne damo na sebe makar znali za bolje…

        Rešenja za usruženja firmi koje imaju iste probleme je da osnuju u jednom trenutku svoju banku. Nije lako ali će se to iskristalisati ako pre toga saradnja sa par poslovnih banaka na prevazilaženju problema u poslovanju preko udruženja, ne bude ostvarena.

        • Ilija kaže:

          Pretpostavljam da si ti preduzetnik? Pa dajes sebi slobodu da kolegama dajes savete iz licnog iskustva? Ako je tako, dobices odgovor i na ovu poruku.
          Nisam sveznalica, ali puno znam, cinjenica je da imam uspesan biznis u zemlji u kojoj je uspeh kupiti detetu patike.
          Nikada nisam radio u javnim preduzecima, samo kod privatnika, i napokon sada za sebe. Sto znaci, nigde se nisam zaposlio preko veze, ili na kupljenu diplomu. A ova „dobra“ zemlja, Srbistan, mi uzme polovinu svega sto zaradim, da plati svoje budzetske krpelje. Plus mi otezava na svaki nacin vodjenje posla. Platim sve dazbine, placam karticu za prevoz, dajem novac kome treba, nikome nisam duzan. I mogu da kazem da je ova zemlja govno, ako tako mislim.

  4. Meni je samo smesno sto posle svega ovoga oni kazu da je siva ekonomija u porastu i sta ti ja znam. Ja da mogu da radim pod imenom firme, legalno sve, ja bih sutra otvorio sve sto treba. Ne, nije nikome lakse da posluje kao „Djura iz srbije“, daleko je bolje sve to upakovati pod ime neke firme.

    Sto se tog dizanja glasa tice, bilo ko, ko je hteo da posluje sa inostranstvom, je to i izveo do sada. Postoji milion nacina da gradjanin srbije zivi ovde i ima paypal, tako da dok oni smisle nacin da to „puste u promet“ paypal ce se lagano ugasiti i bice nesto novo popularno. Nema poente boriti se protiv sistema, barem ne ovde, vec jednostavno naci nacin da se uradi to sto je potrebno ili u najgorem slucaju otici negde. Da me ne shvatite pogresno, ja sam prvi koji bi otisao u paypal majici ispred NBS i drao se dok ne promene nesto, ali to je besmisleno. Ocigledno, postoje ljudi kojima odgovara ovakva situacija (neki od njih nam prodaju kompove i slicno po milion % vecim cenama) i isti ti ljudi imaju dovoljno novca da ovakva situacija i ostane. Dok postoji samo jedna firma koja se bavi uvozom recimo tehnike za celu srbiju, i dok nije moguce uvesti bilo sta preko njih ako je ispod 100 komada, ne vidim o cemu pricamo. Dok mi DHL trazi uvoznu dozvolu RATEL-a za 1 (jedne) bezicne slusalice koje mi je Nokia poslala na dve nedelje (kao test uredjaj, koji moram da vratim), ne vidim o cemu pricamo. Snadjite se, otvorite Skrill nalog, Payoneer karticu ili sta vec i radite bez da placate porez i eto. Njima cinite stetu, jer ne placate nikom nikakve poreze, iako to nije primarni cilj ovde, a sa druge strane radite ono sto hocete i placaju vas iz inostranstva.

    I predstavnici „modernih firmi“ se snalaze na nezamislive nacine da ne kupe tu istu IT opremu ovde po lol cenama, nego da kupe i uvezu po realnim. Ovom prilikom bih hteo da pozdravim NBS, koja mene, kao nekog ko unosi devize u zemlju i trosi ih iskljucivo ovde, pa samim time i doprinosi u maloj, ali ne i zanemarljivoj kolicini, domacoj ekonomiji, gazi i sputava i donosi razne propise kako ja ne bih mogao da radim to sto radim, koji uglavnom ne sluze nicemu. Ako je vama tako lepo, meni je jos lepse.

    Pozdrav!

  1. april 30, 2014

    […] su im puna IT sektora ali je PDV povećan sa 8 na 20%. Nijedan zakon o kojima sam stalno pričao nije promenjen niti će biti. Narodbna Banka Srbije i dalje radi po svom kursu iz 16. veka. Sve ćemo više gledati kako se […]

  2. maj 26, 2014

    […] sam, zaista, puta pričao o Narodnoj Banci Srbije i bankama kao najvećim kočničarima modernizacije Srbije, i glavnim razlogom što smo još uvek u 16. veku. Vreme je došlo da se borimo svim sredstvima […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *