Marketing i prodaja u doba interneta – Srbija u 21. veku

Ono što me je šokiralo jeste koliko mladi Srbi nisu upućeni u prednosti online i social media marketinga. Sve što ću uraditi jeste da vam ukažem na dva primera:

1. Online marketing u offline biznisu

Jedan mladi Beograđanin želi da osnuje svoju firmu i da postane sopstveni gazda. Želi da uzme kredit od banke na 40.000,00 eur od kojih će 10.000,00 biti namenjeno za promociju (advertajzing) najviše u delu TV reklama i bilborda. Firma će se baviti proizvodnjom i prodajom nameštaja i stvari od drveta. U planu je i prodajni salon. Da li vi vidite problem u ovoj priči? Koji je ovde problem? Pa problem je taj što je jedan mladi čovek u stanju da rizikuje ceo svoj biznis ali i privatni život (s obzirom da je hipoteka stavljena na taj kredit) iako ne mora da to čini! On ne mora uzeti toliki kredit i ne mora uzeti 10.000,00 eur za marketing. Jer zaista nije potrebno. Umesto toga, sve što je potrebno jeste odvojiti mesečno 100 eur za (koliko toliko) agresivniju kampanju preko Google ads-a, kao i za izradu sajta (+ seo), što nije toliko skupo za takvu vrstu biznisa. U startu se štedi više od 65% sredstava, i taj iznos se može usmeriti u druge poslovne procese, ili jednostavno uzeti manji kredit i time umanjiti ratu čimi se smanjuje i rizik.

cipleranik-beograd

Sve što je potrebno da mladi preduzetnik uradi jeste da se stavi u poziciju potrošača. Kako potrošač danas kupuje nameštaj? Da li tako što vidi bilbord ili TV reklamu pa zapiše broj i pozove ili tako što će u Google pretraživač otkucati „Prodaja nameštaja Beograd“ ili „Cipelarnik Novi Sad“? Naravno, ovo drugo. S tim u vezi, suludo je trošiti novac na ATL modele promocije. Jer od vas postoje mnogo veći igrači. Ako želite da uspete u navedenom poslu, a da ne izgubite celu kuću i potencijalno se samoubijete, morate odabrati moderne načine promocije, putem društvenih mreža (free) kao i putem Google ads kampanja (košta mnogo manje) i internet sajta.

2. Izdavanje stanova u 21. veku

Jedna prijateljica pokušava da izda stan. Bezuspešno mesecima. Kada sam je pitao na koji to način radi, dobio sam očekivan odgovor: Šaljem besplatan oglas u štampane Halo Oglase. U redu, to je sjajno. Ali je so 1995! Opet je potrebno da se stavimo u poziciju zakupca. Kako danas ljudi traže stanove? Da li tako što odu do najbliže trafike i kupe štampane Halo Oglase? ili možda u Google search ukucaju „Stanovi izdavanje Beograd“ ili „Stanovi izdavanje  Banovo Brdo“? Naravno, ovo drugo. Takođe, postoje i sajtovi specijalizovani za ovu delatnost, pa čak i sami Halo Oglasi imaju internet izdanje.

Elektronska online verzija Halo Oglasa

Elektronska online verzija Halo Oglasa

Tako sam uzeo, napravio naloge na par sajtova koji se bave posredovanjem između zakupodavaca i zakupaca, kao i na internet verziji Halo Oglasa. I pogađate: U roku od samo 14 dana izdala je stan, i to ni manje ni više nego preko Halo Oglasa.

Naravoučenije: Bez interneta je danas nemoguće živeti, a može i glavu sačuvati. Što pre to shvatite, utoliko ćete bolje i prodavati i zarađivati

You may also like...

3 Responses

  1. Ivan Malovrazic kaže:

    Zanimljiv post, ALI ne smeš zaboraviti da se pružanjem usluga marketinga na internetu počeo baviti, i „kurta“, i „murta“. Poznajem jedan primer informatički nedovoljno opismenjenog čoveka, vlasnika restorana. Platio je XY FIRMI izradu sajta 500eur (klasičan, sa nekoliko strana, dizajn za ocenu 3). Mesec dana kasnije, pošto je zaboravio adresu svog sajta, pokušava da mi pokaže svoje novo „čedo“, ukucavajući sve moguće ključne reči vezane za njegov restoran, pa i naziv istog, u „Google“ – bezuspešno.
    Činjenica je da su mnogi platili basnoslovne sume (pa i državne institucije, po 25k eur) za nazovisajtove koji su služili samo u svrhu ukrasa, pa im taj sajt znači isto (ako ne i manje) kao taj neki bilbord.
    Firmi za pružanje ovakvih usluga je najlakše da nafiluje homepage ključnim rečima „izrada sajta, izrada sajtova, web dizajn…“, da se pozicionira visoko na pretraživačima, vlasnici naruče sajt, plate, a rezultati su 0. To je postao prilično veliki problem, jer nisu svi (zapravo, u manjini smo) čuli za određena imena koja imaju neku vrednost na internetu.

    • 1zverko kaže:

      Naravno, u svakom poslu postoje prevaranti i nesavesni pružaoci usluga. Ali to ne znači da ne može da se ide na taj vid marketinga. Bilbord je 500 eur za 30 dana. Za taj novac bolje napraviti sajt koji će da traje barem godinu dana nego uzeti bilbord. O TV reklami ne želim ni da pričam. Veliki biznisi sa velikim kapitalom se promovišu preko TV reklama, ili ako baš imaš para za ulaganje a da ne rizikuješ. Momak iz primera rizikuje ceo život i celu kuću. Minut na TV košta kao 1/20 kuće. Zašto bi ulazio u taj rizik? Nema potrebe, a ovako je mnogo delotvornije. Pritom on je mali biznis koji ima potpuno drugu ciljnu grupu.

      Hajde da uzmemo za primer da ima para za TV reklamu. I reklama bude uspešna i dobije 1000 porudžbine? da li će uspeti da odradi svih 1000 porudžbina? Pa neće ni 20 uspeti. I tako će sebi napraviti antireklamu što će ga više koštati.

  2. Tajchi kaže:

    Citam ponovo ove stvari i pitam se gje se odmaklo u CGu (gdje ponovo zivim od 2014te) za, npr. 2 godine. Pa nigdje! Ovdje i dalje samo i iskljucivo oglasi iz novina imaju prodju. U novinama se postavljaju i oglasi za posao! Cek i neke „ozbiljnije“ firme (kakvo trziste, takve i firme). I kad sam buducem poslodavcu (da li ce i biti ili ne, vidjecu) rekla: „Imam neprijatno pitanje za vas“ i pitala ga zasto oglas u stampanim medijima, njemu nije bilo neprijatno iz razloga sto im samo ti oglasi donose reakciju! Imam prijatelje na funkcijama koji nemaju profil ni na jednoj drustvenoj mrezi (believe it or not) i nemaju pojma kako Internet funkcionise. Dakle, i od goreg ima gore. Na zalost!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *