Kako da firma naplaćuje robu/usluge karticama preko interneta? Otvaramo pandorinu (PayPal) kutiju

Odmah da se ogradim na početku: Pričam samo o firmama koje žele da posluju i na domaćem i na inostranom tržištu. Ne pričam o fizičkim licima, freelancerima ili firmama koje posluju samo sa inostranim klijentima.

Svaka firma u Srbiji koja želi da se probije na inostrano tržište ali da nudi svoje proizvode i usluge i u Srbiji to ne može tako lako raditi preko servisa poput Moneybookers, PayPal, Google Checkout, 2CO i ostalih sličnih servisa. Ja muku mučim sa domaćim propisima, NBS-om, Ministarstvom finansija, bankama već duže vreme. Država i ove silne agencije i ministarstva prosto kao da rade sve da bi zagorčale život svim malim i srednjim preduzećima. Ograničavaju te u isplati novca u inostranstvo, prave problem i kad primaš novac iz inostranstva. Kao da smo svi mi kriminalci. Zašto to rade, ne znam. Ali činjenica je da firme ne mogu normalno poslovati sa ino firmama, ni kada je uplata ni isplata novca u pitanju. O prihvatanju kartica preko interneta da ne pričam. Dakle, kako da na valjani način  firma iz Srbije prima uplate i iz Srbije i iz inostranstva, na lak i jednostavan način, putem prihvatanja kartica? Objasniću jako kratko:

1. Banka Intesa je jedina banka, od njih 35 koliko ih ima, koja nudi servis prihvatanja kartica preko interneta. Znam, suludo. Ali ovo je Srbija. Ono što je važnije – ima nenormalne uslove za implementaciju prihvatanja kartica preko interneta. I ne samo to, na sastanku gde smo razgovarali o implementaciji ovog servisa dobili smo pitanje: „A šta će ovo vama“. Da li je potreban još neki komentar? Verujem da ne.

2. Moneybookers.com / Google checkout / 2CO / PayPal i slični servisi se izgleda ne mogu koristiti u Srbiji za prihvatanje kartica i ostalih vrsta uplata iz Srbije, ma šta drugi pričali. Možete samo primati uplate iz inostranstva za inostrane klijente. Ako vam dođe klijent iz Srbije i plati za uslugu preko ovih servisa, vi novac jedino možete da „svučete“ na devizni račun. To kao da nije dozvoljeno! Ono što je dozvoljeno jeste da svučete novac sa Moneybookersa ili PayPal-a na Visa poslovnu karticu koja je vezana za vaš dinarski  poslovni račun i tako primate novac u domaćoj valuti. Ne možete domaćem rezidentu prodati nešto u dinarima i naplatiti u evrima (barem u praksi)! Ali, po zakonu Republike Srbije firma u Srbiji sme imate devizni račun u inostranstvu. Tako, u teoriji, možete naplatiti robu ili uslugu domaćem klijentu iz Srbije preko Moneybookers-a pa onda taj novac prevući na devizni račun u Srbiji. Da li je ovo u praksi moguće? Pa sama banka može praviti problem. Može vam zamrznuti sredstva ako proceni da ste prekršili zakon. Banke su poznate po tome da loše tumače zakone i da rade šta im je volja, a na vama je da ih tužite NBS-u i da se provlačite po sudovima. 

A šta se dešava u slučaju reklamacije? Vi ste novac primili od domaće firme na Moneybookers pa prebacili na devizni račun, sve je to lepo. I čovek uloži reklamaciju i trebate da mu vratite novac. To radite tako što sa deviznog računa uplaćujete novac nazad na svoj Moneybookers račun. E pa neće moći. Banka će odmah da stopira nalog za naplatu jer traže neke glupave stvari kao što je ugovor ili fakturu kao osnov za isplatu u inostranstvu (MB se tretira kao inostranstvo). Pitaće vas: „A jel imate vi potpisan i pečatiran ugovor sa ovom firmom Manibugerz?“ (da to su mene pitali u banci kada smo primili uplatu!).  Dakle, praktično nećete moći. U bankama rade izuzetno neobrazovani ljudi. Jedino da „izvučete pare iz firme“ i da onda sami uplatite na svoj poslovni Moneybookers račun. Ali to je sve veliko seljakanje.

Tako, ako na vaš internet servis ili prodavnicu dođe čovek iz Srbije, hoće da plati karticom ili putem nekog od ovih servisa vi ne smete da se usudite da mu to dozvolite jer ne znate ko će pre da vas napadne, inspekcija, banka ili sama NBS. I onda ispadne da samo stranci mogu da kupuju? Jel to ima logike? Ja ću kao klijent iz Srbije da plaćam uplatnicom, a neko tamo će kulturno karticom? Pa gde je tu logika? To je bruka za svaki biznis.

Postoje dva mišljenja Ministarstva Finansija o korišćenju Moneybookers.com (prvo i drugo), ali, kao što sam rekao, u njemu se navodi da je dozvoljeno samo primati uplate iz inostranstva. Ko tu šta ume da rastumači, sjajno. Neka nam javi. Tako da ako zasnivate biznis samo na inostranim klijentima, super. Za klijente iz Srbije (znate one građane trećeg reda) moraćete i dalje uplatnicom da terate da vam plaćaju usluge ili da rizikujete i krenete sa implementacijom Moneybookers-a, barem dok ne dođe PayPal.

U Hrvatskoj je  dozvoljeno imati ino račun. Tako, ako Hrvatska firma napravi nalog na Moneybookers-u ili PayPal-u, i neko im iz Hrvatske (rezident) uplati robu ili uslugu oni novac dobijaju na firminu karticu ili „svuku“ novac na devizni račun, ili u PayPal slučaju dobiju novac na USA račun a potom „svuku“ na devizni račun firme. I to je legalno. U Hrvatskoj su normalni zakoni, ali i Banke su normalnije. Više o Pay Pal-u u Hrvatskoj je pisala Netokracija.

Takođe, i u Bosni i Hercegovini je omogućeno primanje i slanje novca, i za firme. Više o tome OVDE

[blackbirdpie url=“https://twitter.com/smarkovic/status/243295020789166080″]

[blackbirdpie url=“https://twitter.com/smarkovic/status/243288651402973184″]

(UPDATE) Najnovija informacija jeste da se ugovor može potpisati sa Moneybookers.com pa onda imate osnov da sa deviznog računa prebacujete račun kod njih. Poslao sam im pitanje pa čim dobijem više informacija javljam.

(UPDATE2) Dobio sam pismo od Moneybookers-a gde kažu da postoji mogućnost isplate novca (withdraw) na dinarski račun! Ovo još nije potvrđeno ali evo šta su mi rekli:

Dear Mr. Vidić,

Thank you for your email and for your kind interest in our merchant services. We appreciate your business and will be glad to offer you our payment solutions.

With regards to your enquiry, we would like to kindly inform you, that Skrill is a global payments business, offering instant or prepaid direct payment processing for over 100 payment options in 200 countries and over 40 currencies including Serbian dinars (RSD).

In this respect, we would like to kindly confirm, that we can offer you a payment solution for collecting payments in RSD. Moreover, upon your request, we would consider processing the withdraws from your Skrill (Moneybookers) account to your local bank account in RSD.

Further to your email, we would like to also kindly inform you, that once you complete the merchant verification of your Skrill (Moneybookers) trading account, we would accordingly provide you with a signed copy of your Merchant Agreement.

We hope the provided information would meet your requirements. In order to offer you the most appropriate further assistance as per your needs, please provide us with the Customer ID of your Skrill (Moneybookers) account.

Thank you for your cooperation in advance. We are looking forward to hearing from you soon.

Kind regards,

Merchant Services
Skrill, the Future of Moneybookers

3. E-services.rs je usluga kompanije Asseco, koja pokušava da pokrije sve one firme koje banka Intesa odbija (dakle nekih 99,23% firmi). Oni imaju, po meni, zaista sjajan biznis model i kao da se zaista trude da izađu u susret malim i srednjim firmama. Preko njih možete prihvatati kartice i prodavati usluge i robu svima. Dakle i domaćim i inostranim klijentima. Bez ikakvih problema. Novac vam leže na domaći dinarski račun. Ali, uvek ima ono ali, ni oni baš nisu laki što se birokratije tiče. Oni traže i biznis plan. Neka mi neko samo objasni zašto firma, koja nema nikakav izložen rizik prema potencijalnom klijentu, od istog traži biznis plan? Instaliraš sistem za prihvatanje kartica i naplatiš to u kešu, 100% avans 50 eura i posle naplaćuješ mesečno 20 eur fiksno. Gde je tu rizik? Šta će njima biznis plan? Oni ne daju kredit, nego uslugu. Zar nije logično da se pozove na sastanak, objasni kakve usluge ili proizvode firma želi da prodaje preko sajta, potpiše ugovor, i krene sa implementacijom servisa? Zašto je važan, po 15ti put ponavljam, biznis plan? Uzmimo za primer neku novu firmu, neki novi startup. Ljudi hoće da pokrenu sajt, treba da ga objave za dva meseca. Obrate se njima za uslugu. Oni pogledaju biznis plan, „procene da firma nema budućnost“ i odbiju? Zašto bi to radili? Oni prosto uzimaju mesečni fee za usluge, a ako firma ne plaća usluge prosto im ugasiš uslugu. Zar ne? Who’s with me, people?!?! A da ne govorim o zaradi. Neka imaju 20 novih firmi koje pokreću globalni biznis, po 20 eur svakog meseca, to je ukupno 400,00 eur. Zar je to malo? Na ovu skupoću? A zamislite da imaju 500 firmi? Koja je to zarada?

4. Na kraju dolazimo do PAY PAL-a. Pay Pal će po svemu sudeći biti prva „firma“ koja se bavi procesiranjem kartica i posredovanjem u plaćanju koja će biti registrovana u Srbiji. Dakle, baš domaća firma. Šta to znači za domaće firme? Pa to znači da nakon što vas je ispalila Banka Intesa, Moneybookers, Google Checkout, 2CO, (eventualno) Asseco, lepo odete kod Pay Pal Serbia, napravite račun na ime firme i voala… integrtišete njihov način plaćanja karticama na sajt i možete da radite. Poenta priče je da ćete kao firma moći da nudite klijentima plaćanje karticama i ostalim vidovima transfera novca i domaćim klijentima ali i stranim. Tako je barem u teoriji. I po svemu sudeći Pay Pal će dozvoliti lokalnu uplatu u dinarima. Barem sam ja tako dobio informaciju iz pouzdanih izvora.  Tako da ako imate domaćeg klinta, novac će vam leći u dinarima koje ćete prevući na dinarski račun, a ako imate inostranog klijentima novac će vam leći u devizama koje ćete skinuti na devizni račun. A ako ne bude tako, onda će biti ista situacija kao i sa Moneybookers-om. Moraćemo čekati da banke u Srbiji počnu normalno da se ponašaju i da zapošljavaju obrazovane mlade ljude koji neće praviti probleme oko gluposti.

Važno je pročitati i mnoge loša iskustva sa PayPal-om. Počnite sa tekstom Blogowski

Kada se sve sabere i oduzme, Pay Pal će biti najbolje rešenje samo u slučaju omogućavanja lokalne dinarske valute. Ukoliko se to ne desi, biće ista situacija kao i sa Moneybookers-om, gde nećete biti sigurni kako će domaće banke tretirati uplatu po dinarskoj fakturi na devizni račun koju ste prebacili sa vašeg Moneybookers računa. I vrlo je moguće da Pay Pal neće biti nikakvo pravo rešenje za globalni/lokalni biznis.

A šta o Moneybookers-u kaže naš poznati i genijalni pravnik specijalizovan za IT i Internet Žarko Ptiček:

Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju pravnim licima je dozvoljeno da imaju račun u inostranoj banci, dok se za fizička lica primenjuje Odluka NBS o uslovima pod kojim gradjani mogu imati račun u ino banci. Osim ovoga, postoji zvanično Mišljenje NBS kojim se PayPal ne smatra stranom bankom, pa gradjani slobodno mogu imati sve oblike naloga kog njih. Takodje, postoji Mišljenje ministarstva finansija o MoneyBookers servisu koje dozvoljava upotrebu tog servisa za primanje novca iz inostranstva. Uzevši sve ove propise u obzir, može se izvesti zaključak da domaća firma može fakturisati domaćoj firmi dinarski iznos za neku robu ili uslugu, koju bi domaća firma (dužnik) platilo putem ovih servisa. Dok god poverilac ističe, potražuje, fakturiše ili obračunava svoje potraživanje isključivo u dinarima, sa pravnog aspekta nema propisa koji eksplicitno zabranjuje plaćanje na ovaj način.

A šta na ovu temu ima da kaže moj gost na blogu Aleksandar Basara, domaći i inostrani preduzetnik

Na današnji dan sam video, ja mislim, stotu vest da Pay Pal dolazi u Srbiju. Svi se raduju kako će da bude sve lakše, lepše i više para. Da li je Pay Pal stvarno rešenje za online trgovinu ili je to samo jedan od hype-a koji će opet nedelju dana da traje. Ajde da vidimo šta se do sada dešava ako se firma odluči da prodaje proizvode preko interneta. Kao prvo, treba firma da se odluči za online rešenje prodavnice. U ovom slucaju imamo Oxid E-Sales. Posle dizajna, razvoja i dodavanje proizvoda sve dolazi do jednog problema. Koji način je najbolji za naplatu.

Ja trenutno znam u Srbiji  da ima tri rešenja koja su skoro svuda ista.

Pouzećem (Post Expres dostavi, kupac plati robu.)
Uplatnica (Kupac prošeta do banke ili do pošte, uplati prodavnici, prodavnica pošalje proizvod.)
eCommerce rešenje od Intese. (Kupac plati kreditnom karticom na prodavnici, ako je kartica validna i ima sredstava onda prodavac šalje proizvod.)

Kad se pogleda ovo, ništa tu nije spektakularno. Ali ako pogledate uslove za „eCommerce rešenje“ Banke Intese onda dolazimo do jednog problema, gde nama treba novo rešenje. Banka intesa traži pored osnivačkog akta i biznis plan. Što meni uopšte nije jasno zašto, ali dobro nisu ni postavili troškove tog sistema. Za taj problem trenutno ima dva rešenja, gde niko ne zna kako radi ili kako će tek da radi. Jedno je MoneyBookers (Skrill) koj kao treba da radi u srbiji, ali niko nema pravu informaciju (Ja je nisam dobio) i čuveni provider, Pay Pal, koji pre skoro tri godine krenuo ka nama, a nikako da stigne.

Neću da kažem da je Pay Pal loš, daleko od toga, samo ne podržava neke stvari koje bi neki drugi sistem kao braintree, wirecart ili ogone rešio.

Pre nego što krenemo sa Pay Pal-om u posao od milion dolara, trebali bi lokalno da rešimo neke stvari, posto Pay Pal povlači sa računa pare. Ja ne znam da li može uopšte „direct debit“ da se koristi. Ja sam lično za neku vrstu lokalnog merchant gateway-a, bez mnogo papira i bez deviza. Jedan od rešenja bi za početak bio možda „direct debit“. Ovaj način omogućava da prodavac, uz fakturu, povuce sa računa klijenta. Ovaj proces ne zahteva da neki drugi gateway dolazi, nego samo da se banke malo vrate u realan zivot i gledaju šta se dešava oko njih.

Da sve bude još suludije u ovoj napaćenoj Srbiji, imate dve opcije: 1. Probate sa nekim od gorenavedenih servisa i molite se bogu da vas NBS, država i agencije ne maltretiraju i ostave na miru da radite svoj posao, ili 2. Da otvarate firmu negde van Srbije i bežite odavde. Sve više ljudi iz Srbije ne želi više da se bakće sa domaćim nenormalnim i suludim zakonima, narodnim bankama, ministarstvima i državama. Situacija je dotle došla da su počeli advokati ljudima da preporučuju da sele firme van Srbije. Pa ljudi, dokle više? Kada će se vlast opametiti? Kada će ljudi na čelu ove banana država da shvate gde greše? Ili još gore, kada će banke da shvate gde greše ne pružajući ove usluge firmama?

Naša kompanija će prvo pokušati da implementira Asseco sistem, a ako to pođe po zlu, probaćemo sa Moneybookers sistemom. Nećemo čekati Pay Pal. A kad dođe Pay Pal onda ćemo i njega implementirati. Do tada, sve vas puno pozdravljam i nadam se, zajedno sa svima vama, da će Srbija napokon jednom postati jedna zdrava, normalna i pravno sređena sredina gde ćemo svi moći da poslujemo normalno na radost svih potrošača u ovoj zemlji. Srećno!

You may also like...

27 Responses

  1. Zlata kaže:

    Evo jednog seminarskog rada koji sam izguglala pre nekih mesec dana kada sam istrazivala ovu temu. Mozda nekom bude interesantno.

    http://www.scribd.com/doc/11786376/Online-plaanje-platnim-karticama-u-Srbiji

  2. Agencija kaže:

    Super da si našao vremena da to staviš u ovakav sažetak.

    Digitalna agenda i Torbica koliko godina pričaju o etrgovini, ali vidi se da nemaju uticaj na političku volju i da njihove reči niko ne sluša. Država se izgovara kao na zakon a ustvari min. finansije štite banke, a NBS kao šta će nam to itd.

    To je tako tužno da ideje kod nas neće niko ni da sluša ko u nekoj africi. Imamo poglavicu koji misli da je najpametniji i kaže bahato šta ja mislim vi ostali morate slušati i živeti po mom vidjenju sveta. Ma ljudi uvodite sve što u svetu funkcijoniše i to odmah.

    Samo da napomenem uvodjenjem paypala državu to neće spasiti a ni preduzetnike a ni etrgovce, dalje ima 100 firmi koje rade za inostranstvo tržište a ti imaju račune u inostranstvu otvorene, pa nisu budale da ovoj državi nešto daju.

    Samo da napomenem u Slovačkoj održavam više od 20 eshopova u proseku 95% PRODAJA sve ide pouzećem. Drugi siguran način za njih je prevod na račun ili kod nas KILL UPLATNICA . Slovaci se boje dati karticu ili kucati je negde na eshopovima
    .
    To će biti isti problem i u Srbiji ako krene nekakva etrgovina. Niko neće plaćati kreditnim ili debitnim karticama jer kod nas nikome ne može verovati svi FRAUDERI drže eshopove samo tako će naći šemu da nas opljačkaju ili zajebu.
    Nemojmo misliti ako nas 100 gikova kupuje po inostranstvu i plaća karticom na internetu da će to raditi 7,8 miliona gradjana.

    Svaka banka mora nuditi online plaćanje terminal besplatno svakome fizičkim licima. Dobro si to rekao za Intesu, jedan Digitalac iz Agende mi je pisao kako su promenili uslove da promenili, ali s malima fizičkim licem ni ne razgovaraju.
    Znači paypal nije spas za nikoga. Je sredstvo ako te banke zezaju za terminal naplacivanja ti besplatno staviš opciju paypal. Paypal nepravi rast ekonomije.
    Naše BANKE i DRŽAVA da su brzi i pametni napravili pandam SrbijaPal i dali svim srbima da koriste a ne da blokiraju zakonima i birokratijom nekog DOBROG DRUGA PAY-a.

    • zverko kaže:

      Slažem se. Ali ovo je Balkan. Stoga, svi su nepoverljivi, banke ne zaintersovane, gde rade slepci i slično…

      Protećiće još mnogo vode pre nego što postanemo Kultivisani i emancipovani. Nažalost

  3. Darko kaže:

    Moje resenje:
    imam firmu koja radi prodaju racunara i kom. Opreme preko interneta(iskljucivo). Imam 2 devizna racuna u intezi , jedan otvoren preko New York-ske filijale za rad sa dolarima a drugi u Londonu za evre. Radim na teritoriji GB, US, CA, HR,BiH i SRB. Tamo imam saradnike koji rade distribuciju robe, koju direktno uvozim iz azije (izuzetak su patriot mem. Koja se proizvodi u US). Firma u SRB prakticno nema nista u knjigama jer roba kojom poslujem uglavnom nikad ni ne vidi srb. Sem kada su mi klijenti firme. U inostranstvu vaze drugi zakoni koje zbog veceg kapitala postujemo u potpunosti.

  4. Bitcoin kaže:

    Samo Bitcoin moze da spase online trgovinu i ucini je jednostavnom i dostupnom svakome a u ovom tekstu vidim ni reci o njemu! Trenutna vrednost mu je 12$ inace…

    • 1zverko kaže:

      Bitcoin-om se nisam bavio iz prostog razloga što je takvo rešenje neupotrebljivo, ne samo u Srbiji već u većini sveta. U Srbiji 99% ljudi ni ne zna šta je BitCoin, a oni koji „znaju“ nisu sigurni kako se generiše. Koliko ja znam ljudi daju resurse sa računara za kojekakve obrade a zauzvrat dobijaju bitcoine. Ja sam ovde pričao o najoptimalnijim i najzakonodavnijim rešenjima. U Srbiji ne može Moneybookers da se koristi normalno, a kamoli „neki tamo“ BitCoin. Pa je tako potpuno bespredmetno govoriti o njemu.

      Predlažem da napišeš neki blogpost o BitCoinu, rado ću ga preneti na svom blogpostu. Možeš eto biti moj gost na blogu

      Pozrdrav

  5. Milutin kaže:

    Poštovani, nisam expert za ovu oblast i danima već čitam razne forume sa oprečnim informacijama. Koliko sam do sada zaključio jedino rešenje u ovom trenutku za mene je Moneybookers za prilive iz insotranstva i ems d.o.o. za dinarska plaćanja.

    EMS funkcioniše i tu nemam dilemu.

    Da li neko ima iskustva sa moneybookers što se tiče ino priliva i kako to konkretno funkcioniše???

    Da ne bude zabune radim kao pravno lice d.o.o. i bavim se trgovinom, što znači da sve što prodam online šaljem regularno na adresu kupca, imam ulaz za robu, pa samim tim moram da pravdam priliv i naravno da skinem istu sa stanja.

    Hvala unapred.

    • 1zverko kaže:

      Zdravo,

      Hvala na čitanju mog bloga. Ja lično preporučujemo isključivo EMS jer su ljudi korektni i ažurni, implementacija je prilično jednostavna a sve normalno fukncioniše. Pored EMS-a jedina alternativa je Moneybookers ali samo u slučaju da su klijenti strana lica. Ali, šta se događa u slučaju reklamacije? Vaš d.o.o. mora da uplati novac nazad na moneybookers pa da vrati novac kupcu. A uplatiti sa deviznog računa iz Srbije na račun Moneybookers je gotovo nemoguća misija.

      Što se samog priliva preko MB-a tiče, to funkcioniše poprilično jednostavno. Kada uplata legne, banka će tražiti neki papir a vi kažete samo da je to uplata preko MB-a. I to je to. Nema nekih većih problema

      • Milutin kaže:

        Hvala na brzom odgovoru, možeš li mi samo reći kako se to rešava knjigovodstveno što se tiče MB(ili da me uputiš na nekog knjigovođu koji se bavio ovom tematikom), a reklamacije ufff, pošto tek planiram da počnem sa prodajom po svetu mogu samo da se nadam da dok to ne dostigne neki ozbiljniji obim da neću imati puno reklamacija.

      • Milutin kaže:

        Danas sam se registrovao na PayPal-u kao firma, sada samo ostaje da vidimo kada ce postati moguce primati uplate. Sto se registracije tice sve funkcionise normalno, Srbija kao zemlja se odmah pojavi, tj. sajt prepoznaje po IP adresi ili već da ste iz Srbije, karticu primi bez ikakvih problema(u mom slučaju registrovao sam Visa karticu). Eto nas na pola puta, samo da ne čekamo i ovu drugu polovinu narednih 10 godina.

  6. Anna kaže:

    Pozz!
    Mene zanimaju informacije vezane za Google Checkout racun. Ne mogu dobiti kreditnu karticu, a citala sam da moze biti i debitna kartica, pa me zanima koju je najbolje da zatrazim i iz koje banke? Ako uzmem debitnu Visa karticu, da li to mora biti dinarski racun ili devizni? I da li mozda moze biti debitna Visa koja se daje u bankama iskljucivo za kupovanje preko interneta?
    Naime, ja nemam otvorenu firmu ali imam svoju stranicu sa nekim artiklima i htjela bih je ponuditi i izvan srpske granice. A koliko sam se informirala, google checkout racun mi je za sad jedina opcija koju bih mogla koristiti

    Hvala unapred na odgovoru

    • 1zverko kaže:

      Cao, najbolje ti da uzmes Moneybookers. Tamo primis novac i prebacis ga ovde na devizni racun. Takodje MB daje karticu pa mozes da trosis direktno

      Pozdrav

  7. Pozdav! Prvo svaka cast za blog .Veoma zanimljiv i koristan blog koji sam slucajno nasao u potrazi za sicnim problemom.Inace zanima me koji bi postupak bio sto se tice MB/skrilla ako napravim sajt na engleskom jeziku i budem posrednik u uslugama samo sa inostranim drzavljanima.Kako bi onda tekao proces priliva novca na moj devizni racun kao pravno lice.Ako bi se celokupni transfer odvijao preko MB ili Payze nebitno kako bi funkcionisao deo sa knigovodjom.Za payzu znam a pretpostavljam da svi pa i MB nude svoje ,,izvode“ koje bi trebao knjigovodja da proknjizi ili ne? Jer kao posrednik u uslugama preko interneta i poste po zakonu moram da imam knjigovodju.Drugo pitanje bi bilo posle kolikog vremenskog intervala bih bio duzan da povucem novac na svoj devizni racun(na kraju godine,svakog meseca…) ? Unapred zahvalan na odgovoru.

    • 1zverko kaže:

      Zdravo,

      Hvala ti na lepim rečima. Drago mi je da ti se dopadaju moji tekstovi.

      Što se tiče tvog pitanja: preko bilo kog ino payment gatewaya možeš primati novac samo od ino lica. Od domaćih rezideanata moraš u domaćoj valuti. Zbog toga PayPal još uvek nije odobrio primanje novca. Kada implementiraš MB na svoj sajt, i kada ti neko ino lice plati, tebi novac leže na MB račun. A potom taj novac možeš uplaitti na svoj devizni račun ili karticu. Te informacije ubacuješ direktno na MB-u. Ako transferuješ novac na devizni račun, onda će ti normalno (- provizija MB-a) leći na proijavljeni devizni račun. A ti klijentu izdaješ fakturu u devizama bez PDV-a.

      Tebi kad legne novac, knjigovođi odštampaš (printscreen) sve sa svog MB naloga gde se vidi ko ti je uplatio novac, i kako si ga ti svukao na svoj devizni račun.

      Što se tiče povlačenja novca, koliko znam MB nema rok, možeš da držiš koliko god hoćeš, ali moj ti je savete da odmah povlačiš novac. Što je sigurno sigurno je

      Nadam se da sam ti pomogao. Ako imaš još pitanja tu sam.

      Pozdrav

      • Hvala na tako brzom odgovoru,kao sto sam i mislio ispada da covek moze da bira izmedju dve stvari: da radi samo sa Srbijom ili da radi samo sa inostranstvom.Jer ako neko iz inostranstva kupi nesto od nekog iz Srbije ja bih morao taj novac koji on meni kao posredniku na MB uplati da povucem sa MB na devizni racun pa na dinarski pa da isplatim korisnika iz Srbije.Sve bi to bilo lepo ali tu bi bili troskovi povlacenja novca sa MB,plus verovatno i neki troskovi domace banke(intesa) plus konverzacija valute i na kraju za mene nebi ostalo nista ,cak bi mozda i u nekim manjim iznosima bio u minusu :).

        • 1zverko kaže:

          vidiš to sam zaboravio da kažem 🙂

          Možeš. Implementiraš Asseco (www.e-services.com) payment gateway i primaš kartice iz celog sveta pa i srbije. To smo mi uradili na GreenDesignu http://www.greendesign.rs/vesti/novosti/vrati_novost/61

          • Kako sam shvatio gore iz prilozenog teksta ,uslovi za prijavljivanje na e service su da imam biznis plan,da im dam depozit od 50 eura i posle placam mesecni fee 20 eura fiksno za njihovu uslugu?

          • 1zverko kaže:

            49Eur je instalacija (jednokratno), 19eur mesečno i oko 3.9% proziviaj od svake transakcije. Najbolje ih kontaktiraj i dobićeš sve informacije

          • Izvinjavam se sto dosadjujem sa pitanjima 🙂 ,ali na kraju krajeva nadam se da cemo na ovaj nacin i ostalim korisnicima biti od pomoci.Inace hteo bih da znam ,(uzmimo u obzir da se na jedan od mojih sajtova opredelim da radim samo sa inostranstvom) rekli ste da sa MB/Skrilla kada budem povlacio novac na svoj devizni racun nece biti problema u banci ,tj pitanja po kom osnovu itd(Obzirom da se taj sajt bavi uslugama ja nebih mogao da izdajem nikakvu fakturu nikome,kao sto niko u svetu i ne daje fakture nikome za takve vrste usluga) e sada ja vec imam integrisan payza payment gateway na tom mom sajtu pa sledi pitanje da li ne bi bilo problema sa bankom (intesom) kada bih povukao novac u jednom trenutku sa payze? Nadam se da ste razumeli pitanje 🙂

          • 1zverko kaže:

            Ne bi trebalo da bude problema. Kazete banci da je to priliv sa moneybookersa vezano za obavljeni posao.

            Faktura moze da se izdaje za usluge najnormalnije

      • Marko kaže:

        Moje pitanje je slicno kao Milanovo, otvorio bih skrill business account i tako primao uplate. Medjutim, ja sam bih takodje bio posrednik u uslugama, recimo, primio bih 1000$, uzeo moj deo od 10% znaci 100$ i ostatak odnosno 900$ prosledio trecem licu sa mog skrill naloga na njegov.

        Takodje bih deo tog novca slao fizickim licima sa raznih delova sveta koji bi obavljali razne usluge za mene, a deo novca za marketing.

        Pretpostavljam da bi u tom slucaju morao da radim printscreen uplata i isplata sa skrill naloga. Ono sto mene zanima je da li postoji neko ogranicenje koliko ja smem da potrosim novca za marketing recimo, da li kao pravno lice uopste smem da placam fizickim licima za usluge(pisanje clanaka recimo).

        Znaci sto se tice povlacenja novca sa skrilla na devizni firme, po odgovoru sam shvatio da mogu recimo na svaka 3 meseca da povucem sav novac i odradim ove prinscreenove i dam knjigovodji da sredi.

        Pozdrav,

        • 1zverko kaže:

          Zdravo,

          Preko Moneybookersa možeš naplaćivati od strane ino klijenata, nikako domaćih. Ako si registrovan u Srbiji, i od rezidenta naplatiš u devizama preko MBa i svučeš to na devizni račun onda si u velikom problemu jer kršiš zakone Narodne Banke Srbije i dobićeš kaznu.

          Što se tiče izdvajanja novca za marketing moraš se konsultovati sa računovođom. Ti možeš u marketing uložiti sav novac ali će se kao trošak knjižiti samo jedan deo. Postoje računovodstvene i pravne zavrzlame, o čemu se moraš konsultovati sa računovođom svojim.

          Što se tiče svlačenja novca sa MB računa, to možeš raditi u bilo koje doba. Čim legne uplata ti odmah svučeš na devizni račun, knjigovođi daš print screen računa (istorije) a banci daješ popunjeno obaveštenje o prilivu i fakturu.

  8. Nikola Džoni kaže:

    Zdravo 1zverko.
    Hvala na jako korisnom blog postu. Nadam se da si još tu za pitanja.
    Voleo bih da korisnicima moje veb aplikacije naplaćujem mesečno korišćenje preko Skrila. I to korisnicima iz Srbije, a svoju firmu bih takođe otvorio u Srbiji. Video sam da Skril podržava uplate u dinarima (https://www.skrill.com/fileadmin/content/pdf/Skrill_Wallet_Checkout_Guide.pdf, strana 46), tako da bih ja želeo da u dinarima naplaćujem korisnicima mesečno korišćenje, a da na Skrilu prijavim dinarski račun firme…Da li je ovo moguće, da li znaš?
    Puno hvala!

    • zverko kaže:

      Zdravo,

      Skrill ne moze isplatiti u dinarima sem ako nema otvorenu firmu ovde u Srbiji. To morate sa njima proveriti. Posaljite im pitanje i pitajte ih da li vam zaista mogu isplatiti u lokalnoj valuti na lokalni dinarski tekuci racun firme

  9. Loco kaže:

    Jedan update, Skrill vise ne podrzava Srbiju za business account, tj mogu se primati uplate preko njihovog walleta, ali ne podrzavaju vise naplatu kreditnim/debitnim karticama.

  10. Zlatni kaže:

    Zaista infomativan i lepo napisan tekst, šteta je samo što živimo u bana državi. Nisam u toku sa PayPal, 2CC i ostalim vidovima naplaćivanja, a s obzirom da je 2017. a ovaj tekst je napisan davne 2012. godine, mene interesuje da li se nešto promenilo?

    Dakle koje opcije su sada prihvaćenje za naplaćivanje online? ( Ako je i bilo promena)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *