Freelancing – sve što je važno da znate!

Mnogo se piše i govori o Freelancingu. Mnogi su u Srbiji Freelanceri. Ali, mnogi ne znaju šta je to, a oni koji znaju ili koji se time bave ne znaju neke izuzetno važne stvari vezane za ovu oblast poput zakonske obaveze o prijavi poreza i doprinosa, kako naplatiti, kako primiti novac, itd…. Zato, po prvi put gost na mom blogu je Aleksandra Adašević (jedan od osnivača Pravodaznam.com a na twitteru poznata kao @AdasevicSandra)

Pre nego što krenemo sa mojim današnjim gostom, želeo bih da prozborim dve tri o Freelancingu. Na srpskom jeziku Freelancing se može prevesti kao honorarni posao, nestalan posao. A freelancer se može prevesti kao honorarac, slobodan igrač. To su oni ljudi koji nemaju svoju firmu, koji posluju kao fizička lica, i rade najraznovrsnije stvari (dizajneri, arhitekte, programeri…). Ta oblast je toliko važna u svetu da je Freelancing postao institucija. U svim Američkim i Evropskim zakonima jasno postoji deo koji se bavi Freelancingom. U Hrvatskoj, naprimer, svako se može registrovati kao Freelancer, dobiti svoj PIB i račun i početi normalno da radi. A kako je u Srbiji? Pa, užasno! Porezi su nenormalni, Freelanceri nisu zaštićeni, nisu jasno definisani ni u jednom zakonu. Da li će se to promeniti? Ne znam. Kada? Ne znam. Ali, ovde je tema o svim važnim stvarima vezanim za ovu oblastu.

Takođe, veliki je problem i u shvatanju obaveza koji svaki Freelancer ima. Na primer, ako imamo dizajnera koji radi preko 99designs.com ili GreenDesign.rs i koji je pobedio na nekom konkursu. Kada primi novac (nagradu) u obavezi je da prijavi porez i doprinos. Shodno domaćim zakonima, svako fizičko lice je dužno da sam ili uz pomoć knjigovođe obračuna i prijavi sve poreze i doprinose po osnovu bilo kog honorarnog posla. Kršenjem tih pravila mogu biti velika kazne. Ali ja razumem zašto freelanceri izbegavaju, a to su neprilagođene poreske stope i veliki nameti, koji moraju da se menjaju, hitno.

Zato, šta za vas na ovu temu ima moj dragi gost da kaže:

Oblast poslovanja za koju se danas moze reći da je u ekspanziji u svetu je oblast freelancing-a. Međutim, interesantna je činjenica da kada bismo na ulicama Srbije zaustavljali slučajne prolaznike, malo ko bi znao da definiše termine freelance i freelancer-i.

Freelanceri, ili kako se u srpskom jeziku najčešće zovu – slobodnjaci, honorarci, su osobe koje rade samostalno, nisu zaposlene kod klijenta za koje rade, a koje stvaraju unikatna, odnosno jedinstvena dela povezana sa njihovom ličnošću. Freelance poslovanje obuhvata novinare, programere, prevodioce, web dizajnere, umetnike, muzičare, glumce, režisere, scenografe, producente, likovne umetnike, pisce, grafičke dizajnere, fotografe, arhitekte i brojne druge profesije.

Kada je reč o freelancerima, često se postavlja pitanje kako postati, kako zaraditi i kako se izboriti sa porezima. Za razliku od radnika, slobodnjaci imaju potpunu kontrolu nad svojim finansijskom i poreskom situacijom. Ali, nezavisnost košta. Za svaki obavljen posao za koji pojedinci mogu biti plaćeni, potrebno je platiti porez, jer u suprotnom govorimo o radu na crno. U slučaju da poreznici otkriju nešto što nije legalno, imaju sva prava da retroaktivno kazne i naplate. Moram da napomenem  da su izražene ogromne razlike između naše i ostalih zemalja u Evropi i svetu kada je reč o visini plaćanja poreza i uređenosti poreskogsistema. Može se reći da je to posledica generalnog zaostajanja naše zemlje zbog svega što nam se dogodilo poslednjih decenija, ali pravi je trenutak da se neke stvari promene, da freelanceri u Srbiji budu viđeni kao resurs (kao u drugim zemljama), a ne kao problem. Interesi i njihova prava bi trebalo da imaju istu podršku i priznanje kao i kod redovno zaposlenih, s obzirom da je uloga koju obavljaju u društvu jednako važna. Srbija generalno sprovodi intenzivne poreske reforme sa ciljem da doprinese suzbijanju sive ekonomije, nametne poresku disciplinu i reformiše bankarski sistem, međutim trenutni zakonski propisi u Srbiji ne prepoznaje statusno određenje tzv. freelancera, oni su „nevidljivi“ tj mogu se prepoznati tek u nekim odredbama postojećih propisa , za šta verujem da je rezultat postojećeg manjkavog poreskog i računovodstvenog sistema i sistema zapošljavanja. Sa druge strane, dva ključna problema su vezana za freelancere. To su slaba informisanost freelancera i njihova hronična nemotivisanost za bilo kakvu promenu stanja u kome se nalaze. Neverovatno je da jedina grupa freelancera o kojoj mogu da se pronađu statistički podaci  jesu novinari, što naravno ne znači da je ta grupa najzastupljenija, odnosno najmasovnija grupa freelancera.

Prvo što sam naučila kada je ova tema u pitanju, od starije saradnice i stručnjaka u ovoj oblasti, Jasmine Kosovac Dragić, a što može da doprinese boljem razumevanju ove problematike je sledeće: Kada se govori o freelancerima, najčešće se govori o freelanceru kao o fizičkom licu. Ako freelancer prima honorar/naknadu kao fizičko lice, tada  bi osnov za to bio ugovor o delu ili autorski ugovor. (Tabela 1.)

Tabela 1.

Ne mogu se isplaćivati autorski honorari ako to zaista nisu autorska dela. Preduzetnici pokušavaju da podvedu radne poslove pod autorske honorare, zato što su znatno jeftiniji od honorara koji se isplaćuju putem Ugovora o delu. Što se tiče naknade za autorski rad – ako freelancer naknadu ostvari od drugog fizičkog lica ili iz inostranstva, onda sam treba da plati poreze od ukupno ugovorenog iznosa. Ukoliko naknadu dobija od pravnog lica ili preduzetnika, tada ta firma ima obavezu da odbija poreze i freelanceru uplati tzv. neto iznos. Navedeni procenat zavisi od vrste autorskog prihoda i od toga da li je freelancer prijavljen na obavezno osiguranje u nekoj drugoj firmi.

Naravno, freelancer  može da registruje svoju delatnost,  registrovanjem tzv. preduzetničke radnje (agencije, biroa, studia, salona i slično) ili privrednog društva. Preduzetnička radnja može biti oporezovana paušalno, što je za početak poslovanja najbolja opcija, ili može (u određenim slučajevima mora) da vodi poslovne knjige. Privredno društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) pokazuje prednost nad preduzetničkom radnjom tek na višim nivoima prihoda i zarade. Vlasnik firme može sebi isplatiti profit firme (tzv. prihod od kapitala – dividendu) i na to platiti porez (10%). I ono što važi, a što gospođa  Kosovac Dragić uvek pominje je to da ne postoji jedan opšti odgovor za sve freelancere. Poreski aspekat je za svakog pojedinačno freelancera specifičan.

 Smatra se da je biti samozaposlen sasvim verovatno jedna od najboljih poreskih strategija koje su danas dostupne u svetu. Plaćanjem doprinosa za PIO pojedinci mogu obezbediti sebi određeni prihod za budućnost.. Takođe, slično važi i za plaćanje socijalnog osiguranja. Kada pojedinac stekne pravo na zdravstvenu knjižicu i mogućnost lečenja u državnim bolnicima, to je opet nešto za šta se nikada ne zna kada može da zatreba. Status freelancera, njihova socijalna sigurnost i zaštita njihovih prava su teme o kojima nema dovoljno informacija na našim prostorima, pa je i logičan zaključak da je pokretanje ove teme neophodno. Mogu slobodno da kažem u svoje ime, kao i u ime udruženja PRAVO DA ZNAM, da smo pokrenuli projekat “Budi freelancer” sa kojim želimo da se promena (odnosa freelancera prema državi i države prema  freelancerima i generalno njihovim pravima) ostvari tokom potrebnog vremenskog perioda po ravnomernoj dinamici, kao što se to odvijalo i u drugim zemljama Evrope i sveta, ako ne i brže. Kada ciljna grupa – freelanceri, otkrije put, shvati i razume način na koji može da posluje u zakonskim okvirima i kada se stvore odgovarajući zakonski okviri slični evropskom poslovnom sistemu, ona će to i sprovesti u delo, a to će i zaokružiti priču poslovne Srbije kao moderne zemlje. Kada bi svi regulisali prvo svoje obaveze (i pojedinci i država sa svoje strane) društveno moralna odgovornost u našoj zemlji ne bi bila ovako niska.

I za kraj, citat koji bi podelila sa vama, a koji je zvezda vodilja našeg udruženja i iskreno se nadam mnogih pojedinaca u Srbiji “ Za većinu životnih neuspeha važe ljudi koji nisu shvatali koliko su bili blizu uspeha kad su odustali “ Tomas Edison.

A šta je projekat Budi freelancermoja gošća kaže:

 Projekat „Budi freelancer – Freelanceri i Srbija u akciji za bolje sutra” predstavlja posebnu priliku da se na konstruktivan način započne, usmeri i održi priča o temi freelancera u Srbiji. Nosilac projekta je udruženje nevladinog i neprofitnog karaktera, PRAVO DA ZNAM, osnovano od strane tri žene različitih generacija, priznatih stručnjaka u svojoj oblasti, a sa ciljem promovisanja ideje o freelancerima, a što je još važnije ostvarivanja prava u ovom sektoru. Misija projekta je edukacija i buđenje preduzetničke inicijative kod freelancera, svesti javnosti i stvaranje povoljnije klime za njihovo učešće u zadovoljenju društvenih potreba. Ciljevi i rezultati projekta biće ostvareni kroz:

Edukacije specifične grupe freelancera (webdeveloper-a) o legalnim  tokovima poslovanja uz koje će moći da dobiju smernice i podsticaj za pokretanje sopstvenog biznisa,

Sajt budifreelancer.co.rs kao vid besplatnog pružanja pomoći svim ostalim freelancerima da dobiju odgovore na različita pitanja u vezi sa ovom specifičnom tematikom,

Javnu diskusiju o finansijskoj održivosti freelance sektora,

Definisane parametre za participativni model koji će biti pomoć svim freelancerima  pri razumevanju propisa, kao i kroz

Informisanje javnosti o potrebi da freelanceri zaštite svoja profesionalna i socijalna prava,

Projekat stavlja naglasak na interaktivnu saradnju zainteresovanih strana kroz ankete koje će biti sprovođene u većim gradovima Srbije, intervjue, diskusije i izveštaje, savremene metode evaluacije( sociogram i PEST analizu) i dokumentarni film. Krajnji cilj i očekivani rezultati treba da pomire, odnosno ujedine freelancere i okruženje u akciji za bolje sutra, što će  doprineti  većoj otvorenosti zemlje Srbije i tolerantnosti društva u kojem živimo i ujedno voditi ka približavanju evropskom poslovnom sistemu.

Duboko verujem da je freelancing budućnost modernog poslovanja u Srbiji, i potrebno je da svako uzme stvar u svoje ruke. To je odlična prilika za rad, zaradu i prosperitet, kako pojedinca tako i privrede. Ali, za to je potrebno vreme i mudrost u glavama odgovornih u državnim institucijama. Ali, kada imamo ovakve ljude pored nas, poput Aleksandre, ja ne brinem za našu budućnost.

O mojoj gošći Aleksandri:

Aleksandra Adašević, rođena 09. februara 1987. godine u Beogradu, po zanimanju diplomirani inženjer organizacionih nauka. Iako vrlo mlada, svoju biografiju ispunila je različitim društvenim aktivnostima i bogatim iskustvom u nevladinom sektoru (od 2005. godine). Uspešno je učestvovala u realizaciji brojnih projekata i programa, kao koordinator i saradnik , a jedna je i od osnivača udruženja PRAVO DA ZNAM.

PRAVO DA ZNAM je udruženje nevladinog i neprofitnog karaktera, osnovano od strane tri žene različitih generacija sa ciljem promovisanja ideje o freelancerima, a što je još važnije ostvarivanja prava u freelance oblasti. Upravo kroz iniciranje, podsticanje i koordinaciju različitih aktivnosti (samozapošljavanja, ostvarivanja pratećih prava itd), komunikaciju, saradnju i integraciju svih pojedinaca koji žele da otkriju i razviju svoje potencijale u delatnostima koje se mogu svrstati u ovaj sektor, PRAVO DA ZNAM treba da doprinese većoj otvorenosti zemlje Srbije i tolerantnosti društva u kojem živimo.

p.s. Sve vas pozivam da aktivnim učestvovanjem u diskusiji kroz komentare date doprinos i i ideje o ovoj važnoj temi i kako je bolje regulisati. Slobodno komentarišite!

You may also like...

14 Responses

  1. Sunčica kaže:

    Zanima me na koji način se honorari isplaćuju honorarcima iz drugih zemalja koji angazman imaju u Srbiji? Čula sam da je jedini način autorski ugovor (preko kojeg i radim u Hrvatskoj) ali nisam sigurna da su njegove stavke identicne onima iz hrvatskog. Hvala :)

    • zverko kaže:

      Pa autorski ugovor je najpovoljniji, veći je porez i doprinos na ugovor o delu. Ali, videćemo da Aleksandra odgovori na ovo pitanje preciznije :)

      Pozdrav

    • zverko kaže:

      A evo i odgovora koji smo dobili od Jasmine Kosovac Dragić (jedan od osnivača BudiFreelancer):

      Pitanje:

      Zanima me na koji način se honorari isplaćuju honorarcima iz drugih zemalja koji angazman imaju u Srbiji? Čula sam da je jedini način autorski ugovor (preko kojeg i radim u Hrvatskoj) ali nisam sigurna da su njegove stavke identicne onima iz hrvatskog. Hvala.

      Odgovor:

      Kao što ste i rekli, najbolja opcija je autorski ugovor (vrlo slična forma našoj). U Srbiji se uplata iz inostranstva vrši na devizni račun koji otvarate u banci i u obavezi ste da uplatite porez (česta je opcija i bez plaćanja poreza, „na crno“, negde van zemlje).

      Ako honorarac iz druge zemlje ima angažman po ugovoru (autorski ili ugovor o delu) u Srbiji sa firmom iz Srbije, u tom slučaju ako novac prima od pravnog lica u Srbiji, odgovornost za plaćanje poreza je na tom pravnom licu. Ako postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i druge zemlje, onda se primenjuje niža stopa oporezivanja iz tog ugovora (recimo da je 10%, umesto 20%). Uslov je da honorarac iz druge zemlje donese potvrdu da je rezident. Za tu potvrdu se inače plaća neka taksa (u Srbiji fizičkom licu: 1.350 dinara; pravnom licu: 3.670).

      Inače, član 8 Zakona o porezu na dohodak građana kaže:

      Član 8.
      Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

      Ako ti novac primaš iz inostranstva, tada je odgovornost za plaćanje poreza na tebi.
      Obveznik koji ostvaruje zaradu i druge prihode u ili iz druge države, saglasno članu 107. st. 1. i 2. Zakona, dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama Zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Obveznik je dužan da dostavi poresku prijavu na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, poreskom organu nadležnom prema mestu prebivališta, odnosno boravišta, u roku od 8 dana a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod, saglasno članu 107. Zakona.

      Obaveza plaćanja poreza u postoji po Zakonu o porezu na dohodak građana ako si rezident:

      Član 7
      Obveznik poreza na dohodak gradana je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezident), za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), i u drugoj državi.

      Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:
      1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;
      2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji pocinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
      Rezident Republike je i fizicko lice koje je upuceno u drugu državu radi obavljanja poslova za fizicko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za medunarodnu organizaciju.
      Inače, jedan od ciljeva projekta Budi freelancer jeste i pružanje odgovora na pitanja u vezi prava i obaveza freelancera, i to na sajtu projekta koji će uskoro biti dostupan.

      • Sunčica kaže:

        Zahvaljujem na opširnom odgovoru,puno ste mi stvari pojasnili.Nisam znala ovaj bitan dio o porezu. Raspitat ću se i u poreznoj upravi u Hrvatskoj, posto kao honorarac imam pravo na povrat poreza, a sam porez plaća poslodavac i on je sadržan u samom honoraru. Nisam nikad plaćala porez,, samo sam dobivala povrat jer je to jedina benificija honoraraca :)
        Pozdravljam ideju o sajtu, potrebno je imat neko mjesto na kojem se mogu dobit informacije.Kad sajt bude gotov, voljeli bismo ga reklamirati na našem portalu.

  2. Nemanja kaže:

    Pozdrav za koleginicu sa FONa :)

    p.s. Ne rade linkovi

    http://www.pravodaznam.com/

    http://www.pravodaznam.com/budi-freelancer_24

  3. Kot kaže:

    Kod nas postoji jedan veliki propust u poreskom zakonodavstvu koji ide na štetu svih onih koji hoće da rade samostalno – preduzetnik, freelancer, šta god. Pričam iz ličnog iskustva. Naime, šta god da osnujete od onoga što naš zakon poznaje kao formu privređivanja (preduzetnik, preduzeće, d.o.o. ili ne) u obavezi ste da plaćate porez na dohodak i doprinose BEZ obzira na to da li ste nešto i zaradili. Oni koji nisu paušalci moraju da plaćaju doprinose koji su inače uglavnom veći od poreza (takođe su veći i kod paušalaca).

    Takva nebriga države, da ste u obavezi da platite poreze i doprinose na nepostojeći dohodak je skandalozna. Napominjem da prevashodno milsim na osnivače tj. vlasnike privrednih subjekata koji su u njima jedini zaposleni, dakle nema radnika. Takve obaveze postoje sve od SFR Jugoslavije pa do danas. Ako je nekada, u doba socijalizma, to moglo da se pravda “brigom za čoveka, da ima zdravstveno osiguranje i radni staž“ i time da su neke druge stvari u društvu bile lako dostupne poput besplatnog obrazovanja, to sada, u kapitalizmu, takva regulativa nema smisla. Sada je svako prepušten sam sebi i sam određuje da li hoće da ima radni staž i zdravstveno osiguranje (kao i kod koga) pa ne treba država zakonom da ga primorava na to pod pretnjom oduzimanja imovine putem prinudne naplate uz veliku kamatu na dug.

    Osnujete npr. agenciju (zvanično ste preduzetnik), država vas tera da ako nigde niste prijavljeni u njoj budete zaposlen, jedini ste zaposleni i čak je sasvim moguć i takav apsurdan slučaj (a dešava se u praksi!) da nemate apsolutno nikakav prihod, ili da vam nije plaćen veliki posao pa da nakon godinu dana dugujete državi 220.000 dinara. Od čega da platite? Od nepostojećeg prihoda?

    Sasvim bi bilo logično da se u sličnoj situaciji preduzetnik dobrovoljno odrekne staža za period u kojem nije imao prihod te ako još nije ni imao overenu zdravstvenu knjižicu u tom periodu, ne mora ništa ni da plati. Međutim, apsurd je na snazi a do sada su mnogi skupo platili gorko iskustvo kako je to biti mali, sitan preduzetnik u Srbiji. Kako stvari stoje, nikom ne pada na pamet da menja zakon i tako omogući mnogim freelancer-ima da legalno rade i ne strahuju šta će im se desiti ako nemaju posla. Nadam se da gospoda zakonodavci ne misle da neko treba da otvara na par meseci i zatvara preduzetničku radnju svake godine kako bi legalno uradio i legalno naplatio neki povremeni posao, bez obzira koliko veliki ili mali bio.

    Najbolje je takve nakaradne zakone promeniti a uz to uvesti i posebnu kategoriju pod koju bi spadali freelanceri.

  4. Jovo kaže:

    Evo i ja da se pohvalim :).Pokrenuo sam blog koji ce pomoci svim novim freelancerima koji startuju na Elancu. http://elanceandu.blogspot.com/

  5. Nevena kaže:

    Postovani,
    U vezi dvostrukog oporezivanja – ako ja kao fizicko lice, iz Srbije obavljam honorarni posao za firmu iz Velike Britanije (s kojom imamo sporazum), da li ja onda moram da placam porez u Srbiji ili je dovoljno sto oni placaju u svojoj zemlji?
    Hvala!

    • 1zverko kaže:

      Nisam siguran ali kako oni mogu da plate za vas u svojoj zemlji? To je kao da vi angažujete nekoga iz Amerike i vi njemu ovde platite doprinose i poreze po domaćim zakonima? To niko ne radi, odnosno to se tako ne radi. Porez se prijavljuje prema mestu rezidenta i zakonima zemlje u kojoj živi i radi. Dakle, oni vama isplate bruto, a vi ovde prijavite sve dažbine države. Naprimer, zaradili ste 200$ uradivši neki logo za američku firmu, tražite da vam uplate 250$ i vi ovde platite dažbine koliko treba.

      Pogledajte http://www.qaconference.com i konsultujte nekoga ko se svakodnevno bavi ovom problematikom, ali upravu sam 100%

      Pozdrav

  6. Žolt kaže:

    Koliki procenat ljudi samostalno posluje putem interneta u Srbiji? Jer prema podacima iz septembra 2014. godine 34% radno sposobnog stanovništva Amerike posluje samostalno putem interneta. A kako se planira do 2020. godine taj broj će dostići 50%.

  7. Stefan kaže:

    Poštovani,
    Imam pitanje vezano za 3D dizajn. Kada se radi neki projekat u nekom CAD/CAM programu (SolidWorks, CATIA, AutoCad,ProEngeener,3DMax itd…) Da li je potrebno poslodavcu uz projekat dostaviti i podatak da je program licenciran (originalan) ? Zato što orginalne verzije programa znaju da budu dosta skupe za one koji bi hteli da se bave ovakvim tipom posla. Znam da postoje i neke besplatne verzije programa za 3D modelovanje ,ali ovo pitam zbog dosta velike zastupljenosti gore navedenih programa.
    Unapred zahvalan
    P.S. Kao primer cena Vam prilažem cene originalne vezije SolidWorks-a 2016 za kandasko trziste http://solution.javelin-tech.com/solidworks-promotion.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *