Ekonomski stručnjaci vrste mali đokica

Nikada mi nije bilo jasno kako je moguće da neko ko je završio, magistrirao i eventualno doktorirao ekonomiju, a kada postane vlast povlači neshvatljive, ekonomski nelogične i potpuno pogrešne poteze? Zbog tih stručnjaka koje danas imamo u vlasti, naš standard je gori. A moglo je biti mnogo drugačije. Da bi ste shvatili o čemu pričam navešću samo dva primera, gde je dražava povukla pogrešne poteze i time direktno uticala na standard građana:

1) Cena goriva – jedna od „najgorih“ varijabli u svakom ekonomskom i privrednom sistemu. Iz prostog razloga što kada se poveća cena goriva, sve ostale cene skaču i dolazi do inflacije. Stalno čitamo po novinama kako je cena goriva prevelika, kako ne treba da bude toliko visoka, kako su akcize nerealno visoke. I u pravu su. Jer, šta se dešava. Država, halapljiva i neinteligentna kakva jeste, umesto da smanji akcize (koje je inače učestvuju sa 60% u ceni goriva) oni se pre odlučuju za kratkoročni efekat. Pitate se zašto je to tako. Zbog elastičnosti tražnje za gorivom. Neka roba ima neelastičnu tražnju, što znači da ako se poveća cena, neće se mnogo smanjiti potražnja za tom robom. Primer za to su osnovne životne namirnice.. Ako poskupi hleb za 20%, tražnja neće pasti za preko 20%, nego recimo 10%, što znači da će na kraju biti veći profit za onoga ko je prodaje hleb. Ali, gorivo ima umereno elastičnu tražnju, što znači da ako se poveća cena benzina za 20%, tražnja će pasti za između 20 i 40%. To znači, da na kraju, država manje zarađuje i manje puni budžet. Takođe, to znači i mnogo gori standard građana, što se odražava i na privredu. To je sve vrzino kolo koje nema kraja.  Da li sada shvatate o čemu pričam? Zato, država umesto da relaksira i smanji akcize, i time poveća  punjenje budžeta, ona odlučuje da potpuno nesvrishodno prazni džepove građanja, a sebi ne čini nikakvu korist. Ko se tu i gde ugradio, niko ne zna, niti iko želi da ispita.

Btw, pad prometa benzina, prema nekim pisanjima, iznosi i preko 40%. Pa vi sad vidite…

2) Cene struje – predstavnici vlasti govore da je cena struje u Srbiji najniža u odnosu na Evropu. Super. Hoćemo sve Evropsko, samo ne plate. Skoro se pojavila najveća prevara u zadnjih dvadeset godina o kojoj niko ne priča. Preko 10 godina vlast i pojedinci propagirali su uvođenje gasa kao jedine prave alternative struji. I tako je cela Srbija uvela gas. Gotovo da nema kuće, pa i stanova koji nemaju uvedeno gasno grejanje. I šta se desilo pretprošle i prošle godine, a bogami iove godine se dešava? Pa cena gasa je prvo skočila za, ni manje ni više!, nego 60%, pa zatim za 20%, a ove godine će izgleda za još 8%. Tako, danas je isplativije grejati se na struju, nego na gas. Opet dolazimo do elastičnosti tražnje. Kada je standard građana neke banana države poput naše Srbije toliko nizak, onda veliki broj proizvoda i usluga ima elastičnu tražnju. Tako, kada je gas skočio za preko 60% samo u jednoj godini, srazmerno tome su ljudi počeli da koriste druge načine grejanja. Tako, dogodio se i pad prometa gasom, što državi opet donoisi velike probleme. Ja, recimo, sada se grejem na klime, umesto na gas.

Umesto da je lepo država rekla da cena gasa po kubiku ne može da pređe „toliko i toliko“, danas bi dosta ljudi koristilo gas, budžet bi se punio, gospodin Bajatović bi imao šta da radi, a električna mreža ne bi bila toliko opterećena. Takođe, standard građana bi bio veći, računi za struju, gas, komunalije bi se redovnije i ažurnije isplaćivali, a samim tim bi više ostalo i za kupivinu, odnosno rast privrede. Ali, opet, država je pokazala koliko sjajne ekonomske stručnjake ima.

Takođe, zar nije smešno što je počela nenormalna tražnja za smederevcima? Verujem da to mnogo govori 🙂

3. Cena socijalnih stanova – Gospodin Oliver Dulić i Mrkonjić Lakoste, napraviše silne socijalne po ceni od oko 1.250,00 eur (manje više). Ja samo ne znam gde tu ima ičega socijalnog! Pa regularno se mogu naći stanovi na Novom Beogradu, koji su u duplo boljem stanju od ovih šupljih i loše urađenih novih socijalnih stanova po istoj ceni! 1.250,00 eur ne može nikada biti socijalno već samo tržišna cena! Ko će kupovati te stanove? Opet razni bizMismeni koji će ih posle izadavati. Sramota

Tako da na ovim primerima možemo videti koliko pogrešne odluke ključnih „stratega“ zvanih mali đokica utiču na naš svakodnevni život. I ovo su samo tri, osnovna primera. Ovo je samo vrh ledenog brega. Nažalost, ovako će nam biti još mnogo, mnogo godina, dok se svet naroda, glasača i vlastodržaca ne promeni.

Pravda za malog đokicu!

You may also like...

10 Responses

  1. kombi011 kaže:

    E dobar tekst, ovo oko gasa je apsolutno tacno, navuceni ljudi niskom cenom gasa u pocetku odlucili da investiraju u grejanje na gas i kad se sve sklopilo sada ispada da su to bacene pare je je postalo preskupo. Znam mnoge koji su odustali od grejanja na gas i vratili se struji ili po starom dobrom receptu ugalj i drva. Pa gde je tu logika?

    Oko ovih kvazi ekonomskih strucnjaka ma ne samo njih, ima ih iz svake oblasti, poenta je da se u politiku ulazi da bi se obogatilo i shodno tome vuku se svi potezi, zato je sve naopako. Trebalo bi da bude suprotno odnosno da se bavis politikom pre svega radi dobrobiti naroda koji te je izabrao jer zelis istom da pomognes svojim znanjem i umecem, da napravis drustvo sto boljim za zivot svakog pojedinca i tada bi se rezultati videli. Kako to kod nas nije slucaj onda imamo konstano propadanje.

    poz

  2. zverko kaže:

    „Trebalo bi da radis za dobrobit svog naroda“… Nazalost… u teoriji da… ali u praksi ne… Srbija, kao siromasna zemlja, svima je u interesu da dodju na vlast, kako bi sto vise ugrabili za sebe i svoje bliznje… Tako da, tesko da ce se situacija jos dugo promeniti. A to je iz prostog razloga sto narod sve trpi

  3. Minja kaže:

    Uverena sam da svaki malko pismeniji i obrazovaniji privatnik može smislenije da vodi privredu i čini čak i strateške poteze bolje nego ovi.
    Kako reče neki dan jedan političar – da nađe u Srbiji jednog domaćina, seljaka, koji je uspeo za poslednjih 20 godina bar da očuva imanje i porodicu (a tek još i da uveća), i da ga postavi za ministra – bolje bismo prošli nego ovako…

  4. Gumeni kaže:

    „Ali, gorivo ima umereno neelastičnu tražnju, što znači da ako se poveća cena benzina za 20%, tražnja će pasti za između 20 i 40%.“

    Koji si fakultet zavrsio, ako smem da pitam?
    Dobro je kritikovati male djokice, samo, treba paziti da se ne ispadne jos manji djokica u tom procesu.
    Veci pad traznje u odnosu na rast cena (20-40%) nije pokazatelj „umereno neelasticne traznje“, vec se u tom slucaju radi o elasticnoj traznji.
    Na stranu to sto se traznja za gorivom ne menja ni priblizno u tim procentima, vec, u zavisnosti od vremenskog perioda, od 2% do 6% (otprilike).

  5. Gumeni kaže:

    Tj. 2% do 6% usled povecanja cene goriva od 10%, dakle malo vise posle povecanja od 20%, ali u svakom slucaju opada manjim intenzitetom, nego sto cene goriva rastu.

    • zverko kaže:

      Da li znaš tačno koliki je pad prihoda po osnovu akciza na gorivo? Očigledno ne.

      p.s. 20-40% je primer (kao što možeš i sam da pročitaš). Dakle, ne egzaktne vrednosti, nego primer, da bi oni koji se ne razumeju u ekonomiju mogli lakše da shvate.

  6. zverko kaže:

    Očigledna greška u kucanju, pri brzini unosa, ali mislim da će svaki ekonomista sa minimum znanja shvatiti poentu koju sam želeo da izreknem. A tebe bih zamolio da umesto što odmah krećeš sa vređanjem i nipodoštavanjem, da se ne kriješ iza nicka, i da pokušaš da uspostaviš normalan dijalog.

    Hvala

  7. Gumeni kaže:

    „Da li znaš tačno koliki je pad prihoda po osnovu akciza na gorivo? Očigledno ne.“

    Rec je o elasticnosti traznje, ne o padu prihoda po osnovu akciza. Mada se i to moze izracunati ako se zna prvi podatak. A to mozes naci ovde:
    http://www2.cege.ucl.ac.uk/cts/tsu/papers/transprev243.pdf

    „p.s. 20-40% je primer (kao što možeš i sam da pročitaš). Dakle, ne egzaktne vrednosti, nego primer, da bi oni koji se ne razumeju u ekonomiju mogli lakše da shvate.“

    Uopste nije poenta u tome sto nije precizan procenat u pitanju, vec u tome sto je promena trazene kolicine veca (ili jednaka) od promene cene.

    „ali mislim da će svaki ekonomista sa minimum znanja shvatiti poentu koju sam želeo da izreknem.“

    Da izvines, svaki ekonomista ce se nasmejati onome sto si napisao.

    „A tebe bih zamolio da umesto što odmah krećeš sa vređanjem i nipodoštavanjem…“

    Obrati paznju na naslov koji si izabrao.
    Izvini ako sam ti povredio osecanja, ali ironija je bilo prevelika da bih odoleo.

    „…da se ne kriješ iza nicka, i da pokušaš da uspostaviš normalan dijalog.“

    Nekako vise volim da se koncentrisem na ono sto neko napise, a ne na ad homineme. Za mene je, npr., normalniji dijalog u kom sagovornik odgovara na ono sto je napisano (makar i na uvredljiv nacin), a ne sakrivanjem svoje neupucenosti skretanjem price na enormnu kolicinu hrabrosti potrebnu za ispisavanje imena i prezimena. Narocito tudjeg.

    Nema na cemu. I drugi put.
    Zdravo-zivo!

    • zverko kaže:

      1. Pad priliva u budžet po osnovu prodaje goriva (akcize) je upravo nastao zbog elastičnosti tražnje za gorivom, što bi u prevodu značilo da pošto je povećana cena goriva (uslovljena i visokim akcizama) usledio je veći procentualni pad tražnje za gorivom od procentualnog povećanja cene goriva. Valjda to možeš da shvatiš?

      2. Da, jako je velika poenta. Ovo je blog koji nastoji da i „običnim smrtnicima“ objasni osnove ekonomije, na jedan normalan i lako shvatljiv način. Mnogo ljudi mi se do sada zahvalilo na tome. To što ti to ne možeš da shvatiš nije moj problem

      3. Drago mi je da sam vas nasmejao, i vas i sve ostale „stručnjake“

      4. Ne vidim nikakav problem sa mojim naslovom, s obzirom da iza svakog teksta stojim svojim Imenom i Prezimenom, javno i glasno, što se za tebe ne može reći. Najlakše je lupiti neki nick, osuti paljbu po sagovorniku, i „ispasti pametniji“.

      I za kraj, ako ti je lakše da spavaš noću, evo da ti kažem: potpuno si me ponizio, moje znanje iz ekonomije je nula, tek sam sad uvideo da im mnogo boljih ekonomista od mene, a jedan od njih si definitivno ti. Pobedio si, gospodine Gumeni (?!)

      • Gumeni kaže:

        Brate, druze, prijatelju… obrati paznju na deo tvog teksta koji sam komentarisao:
        “Ali, gorivo ima umereno neelastičnu tražnju, što znači da ako se poveća cena benzina za 20%, tražnja će pasti za između 20 i 40%.”
        Pa onda i na oba moja prethodna komentara, i reci mi kakve veze imaju sa akcizama?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *